Ženski.ba obožava blogere/ice, i one koji pišu za nas i one koje pratimo i koji nas inspirišu.
Kad kažemo “bloger” zamišljamo XY osobu koja sjedi za računarom, u udobnosti svog doma, zavaljenu u kauč i okruženu grickalicama, kako tipka o nečemu o čemu misli da najviše zna. Ali, tu predstavu odavno mijenjaju sami blogeri/ce. Od kada su blogeri/ce iz različitih sfera postali utjecajne individue u virtuelnom, ali i stvarnom svijetu, ljudi su ih počeli ozbiljnije doživljavati.
Biti bloger/ica više nije samo hobi. Mnogo je ljudi u svijetu koji su od bloginga napravili biznis, ali ih ima i na našim prostorima. Moja sagovornica je baš jedna od blogerica kojoj je blog full-time job. Čak je napustila posao na mjestu beauty urednice jednog magazina, kako bi se posvetila blogingu.
Ako do sada slučajno niste, drage dame, upoznajte Branislavu Antović, urednicu lifestyle&fashion bloga Brana's Divine World.
Ova jedinstvena crnokosa djevojka je novinarka po zanimanju, živi u Beogradu, stvara nevjerovatno inspirativan sadržaj na svom blogu, obožava da putuje – savršena kombinacija za uspješnu blogericu. Brana's Divine World je bio uspješan i dok nije bio njen full-time job. Brana je objasnila kako se desilo da je hobi prerastao u ozbiljan posao.
“Sve je počelo sa samo jednim ciljem: pisati, deliti sa čitaocima svoja interesovanja, raditi nešto kreativno i jednostavno uživati. Nije bilo ni pomisli o nekoj zaradi ili dobiti bilo koje druge vrste. To je tada bila misaona imenica. I sve je bilo tako novo, izazovno i osvežavajuće. Učila sam mnogo, istraživala, upoznavala zanimljive ljude i dopuštala da mi bloging i online svet uđu pod kožu. Tako je priča oko bloga počela da se uozbiljava mnogo više no što sam i mogla da pretpostavim da će biti slučaj. Trudila sam se da sadržaj na njemu bude što kvalitetniji. U tom periodu ostvarila sam neke poprilično značajne i velike saradnje i počela sam saradnju sa Jovanom Tomašević, mojom fotografkinjom i najbližom saradnicom. Budući da sam tada radila kao urednica, postalo je nemoguće da hendlujem obe stvari istovremeno. I tako sam 1. decembra 2013. godine donela odluku da napustim novinarstvo i da se posvetim full-time blogingu. Bilo je jasno da mi je ono donosilo mnogo više radosti, užitka a i finansijske koristi i da, bila je to jedna od najboljih odluka koje sam donela u svom životu“, priča Branislava.
Njen blog postoji već punih 6 godina. Dovoljno je to iskustva da bi se mogli sumirati utisci i dosadašnji rezultati, ali i planirati budućnosti.
“Primećuje se da video sadržaj na internetu preuzima primat, ali to nikako ne znači da će pisani sadržaj, poput onog na blogu, biti potpuno zanemaren. Mislim da će uvek biti ljudi koji će želeti da pročitaju nešto fino, saznaju nešto novo i pronađu malo inspiracije, tako da verujem da blogovi koji nude sve to nemaju rok trajanja. Možda me online budućnost demantuje, ali za sada sam optimistična i moje isksutvo sa blogovanjem mi daje razloga za to“, pojašnjava urednica jednog o najuspješnijih blogova u Srbiji, ali i regionu.
A kad smo već kod planova za budućnost, željeli smo čuti i kako to Brana vidi sebe u narednih 5 – 10 godina.
“Kako i dalje pasionirano vodim ovaj svoj ”Božanstveni svet”, kako mi u tome pomaže još više sjajnih ljudi i talentovanih ljudi, koji su stalni članovi BDW tima, kako uspevam da budem i dobra mama i dobra preduzetnica i kako pored svog posla i obaveza oko porodice nalazim i vremena da putujem, uživam u knjigama, predstavama i dobrim filmovima“, govori moja optimistična i krajnje pozitivna sagovornica.
Slobodno Branislavi možemo dodijeliti epitet “uspješne i ostvarene mlade žene“. Lavovski se izborila za svoj status u virtuelnom svijetu, koji ju je učinio važnom i u realnom svijetu, ali i u medijskom smislu. Ona je neko čije savjete i prijedloge svakodnevno rado slušaju/čitaju mnogobrojne mlade i malo starije dame, pa je podijelila jedan savjet za sve vas koje se želite baviti istim ili sličnim poslom.
“Žena koja želi biti uspešna preduzetnica u medijskoj sferi, treba biti odlučna, neustrašiva, spremna da da sebe celu zarad svog cilja (ali nikada da ne gazi preko drugih, jer je karma opasna stvar) i spremna da ne sluša mišljenja okoline i svih onih koji će joj pričati ”kako neće uspeti”, kaže ona.
Politika i političko novinarstvo su velika Branina ljubav. Ako “malo” podlegnem stereotipima, to je “pravo” novinarstvo, a ovo čime se ona bavi je sušta suprotnost.
“Ja sada imam utisak da se bavim ”pravim” novinarstvom. Ne trpim ničiji pritisak, nikakvu cenzuru, nikakva uslovljanja, sama biram teme na osnovu ličnih nahođenja a ne na osnovu broja klikova koje su te teme prouzrokovale i na osvnovu uredničkih stavova vođenih isključivo novcem i ličnom koristi. Imam slobodu kakva se ne može zamisliti u klasičnim redakcijama klasičnih medija. To što sam odabrala da se bavim lepim i inspirativnim temama je uzrokovano činjenicom da mi je više bilo muka od tog ”pravog” novinarstva koje se bazira na najnižim ljudskim poritiva i sindromu ”saobraćajne nesreće” – grozno je, ali ne mogu da skrenem pogled. Ujedno, ne zavisim od oglašivača niti mi oni diktiraju sadržaj. Čak i u slučaju saradnji ja sam ta koja određuje pravila i nikada neće biti drugačije. Stojim iza svega napisanog svojim imenom, prezimenom i likom i nikada se ni na jednim svojim tekstom i fotografijom ne bih postidela. Za mene je sve to sasvim dovoljno ”pravo’‘, objašnjava Brana kako to da je izbor pao na bavljenje modnim i lifestyle blogom umjesto „pravim“ novinarstvom.
Branislava nije rođena Beograđanka. U Beograd se doselila iza Aleksinca, onda kada je upisala fakultet. Tu je izgradila novi, drugačiji život.
“Srećna sam, jer sam bogatija za jedan život: onaj pre Beograda. Život koji je jedno specifično bogatstvo. Tako drugačiji od ovog beogradskog, a tako poseban, čist i moj. I jedna od najlepših stvari je to što mu se mogu vratiti kad god poželim, jer je od mene udaljen samo 250 kilometara“, nostalgično opisuje ona kako se osjeća jedna uspješna djevojka iz provincije u velikom gradu.
Ako prelistate samo jedan njen post, uopšte nećete dovesti u pitanje moju tvrdnju da Brana ima nevjerovatan stil.
“Poklonik sam teze da je stil geneteska osobina. Nešto što dobijamo u nasleđe. Ili ga poseduješ ili ne. Neki vid stil se može kupiti, neki nadograditi obrazovanjem, neki putovanjem, ali u celosti, stil se ne može stvoriti, on je jednostavno deo vas. Poput kakvog talenta“, daje ona svoju definiciju stila.
Najviše se bojiš…?
Gužve na mostovima.
Želiš li otići iz Srbije?
Ni najmanje. Želim samo da je menjam na bolje.
U ljubavi si…?
Iskrena, predana, zahtevna, ali uvek dovoljno samostalna i nezavisna.
Šta je najpotrebnije jednoj ženi?
Svest da može sve!
Koliko novca bi dala za cipele?
Uvek manje no što bih na knjige i putovanja.
Kad si gladna,ti…?
Uživam u svakom zalogaju.
Koje bi ovosezonske trendove izdvojila kao omiljene?
Volim modni povratak devedesetih tako da moj glas dobijaju ombre usne u braon nijansama, choker ogrlice i čipkani komadi preko pamučnih.
Šta obučeš kad te uhvati poznati ženski sindrom nemam-šta-da-obučem?
Bela košulja, džins, crne salonke i crveni karmin.
Autorica: Damira Ibranović
