Donosimo vam dobro skrivenu logiku koja se odvija u glavama prosječnih četvorogodišnjaka. Ovako za njih izgleda tipičan dan!
Ponekad vam se čini da uopšte ne razumijete vaše dijete? Donosimo vam dobro skrivenu logiku koja se odvija u glavama prosječnih četvorogodišnjaka.
4.30 Hm, napola sam budan, sada bi mi bilo mnogo udobnije u maminom i tatinom krevetu. Mogao bih lijepo da legnem između njih i nastavim da spavam, ali tek nakon što ih potpuno razbudim.
4.35 O, ne! Ostavio sam omiljeno ćebence u svom krevetu. Ako budem dovoljno glasno plakao mama će se sigurno smilovati i otići po njega. Stvarno mi se ne ustaje iz kreveta. Opet.
7.00 Mama, samo nemoj da mi kažeš da i danas moram u vrtić. O, ne, mama je to izgovorila. Znam da ću da plačem. Osim ako Marko donese onu svoju novu igračku. Onda će biti zanimljivo, zaboraviću i pozdraviti mamu. Jedva čekam vrtić, požuri mama!
7.05 Opet sam se predomislio. Ne želim u vrtić!
7.30 Mama me tjera da doručkujem. Ne razumijem zašto svako jutro to moramo da prolazimo, kad zna da ću odbiti.
7.40 Mama pušta moj omiljeni crtać na tv-u. Kako mi samo čita misli. Čekaj malo, pa pojeo sam cio doručak nesvjesno!
8.00 Kako volim ovu scenu u crtaću. Moram da kažem mami da mi premota nekoliko puta. Pod nekoliko mislim dvadesetak.
8.30 Obožavam go da trčim po stanu.
8.40 Mama me danas već deset puta zamolila da se obučem. To je tako zabavna igra. Znate šta je najbolje? Dok mi oblači majicu uspijevam da skinem čarape. Dok mi oblači ponovno čarape, uspijevam da isflekam majicu. Predobra igra, svako bi trebalo da je nauči.
8.45 Čekaj, zašto mama uopšte pokušava da me obuče? Ozbiljno je shvatila ovu igru! Rekao sam da ne želim u vrtić. Ili želim. Šta sam rekao?
9.00 Ja sam htio da otvorim vrata. Zašto ih je mama otvorila? Plačem.
9.30 Moram da podsjetim djecu u vrtiću da sam ja glavni. Zašto me niko tako ne doživljava?
9.45 Plačem i usamljen sam. Vrtić je najgore mjesto na svijetu.
10.00 Obožavam vrtić!
10.05 Mrzim vrtić!
11:00 Sada je dosta, želim da idem kući!
12:00 Ovdje je tako zabavno, mogao bih da živim u vrtiću.
12.30 Ručaaaaak! Mislim da ću danas da pojedem čak 3 zalogaja.
13.00 Ne želim da spavam. Niti da ležim. Niti da budem miran dok drugi spavaju. Želim da se igram!
15.00 Hoću mamu! O, keksići? Baš ih volim!
15.30 Hoću mamuuu! Plačem.
16.00 Evo mame. Šteta što sam baš započeo novu igru, pa će morati da pričeka da završimo.
16.15 Zašto me mama stalno ispituje da li mi se piški? Pa nisam mala beba. Ne moram!
16.16 O, moram da piškim. Hitno!
16.20 Mama je kod kuće pristala da igra moju omiljenu igru. Ovo će da bude super dan!
17.00 Mama više ne želi da se igra. Kako može da joj dosadi nakon samo jednog minuta?
17.05 Mama pali televizor, jedva čekam crtaće. Čekaj, zašto gleda tog čovjeka koji govori? Zašto ne prebacuje kanal? Zašto ne reaguje na moje urlanje i plakanje? Uh, dobro je! Ovo je bio najgori minut u mom životu!
17.06 Crtaćiiiii!
17.10 Zašto je mama tako frustrirana? Odbio sam samo 15 prijedloga za ručak koje je ponudila. Pronaćićemo neki kompromis. Nadam se da će biti puding.
17.30 Jedem zalogaj sendviča. Uh kako sam sit!
19.30 Jeeeeeeeej, tata je kući! Nažalost, baš igram igricu, pa ne mogu sad da ga pozdravim. Neka on dođe kod mene.
20.00 Ne želim da spavam u pidžami. Volim ove pantalone, želim da spavam u njima!
20.30 Mama, ja bih onaj sendvič!
20.40 Još sam gladan. Ja bih mlijeko. I sok. I čokoladu.
21.00 Ne mogu da spavam. Nisam umoran, nikada neću uspjeti da zaspim!
21.01 Zzzzzzzzzzz…
4.30 U maminom i tatinom krevetu bi sada sigurno bilo udobnije…
Izvor: detinjarije.com
