Koliko god sretni bili i uživali u ljubavi, svi smo nekada imali ili ćemo tek doživjeti ljubav koja se nikada neće ostvariti onako kako bismo mi to, bar potajno željeli.
Mnoge pjesme, priče i knjige su napisane, snimljeni filmovi o ovakvim ljubavima, a živopisna pjesma koju donosimo u nastavku je jedna od najljepših koje smo pročitali u poljednje vrijeme.
Ako se ikada sretnemo
posle mnogo godina
prepoznaćeš me
po onom ludačkom sjaju u očima
kada si mi blizu
po ubrzanom disanju
i pobesnelim otkucajima pulsa
prepoznaćeš me
po ognjenoj boji obraza
i želji koja izvire iz svake pore
prepoznaćeš me bez obzira na bore
koje će ostaviti vreme
bez obzira na nesiguran korak
i neku čudnu boju u mojoj kosi
Ako se ikada sretnemo
ne beži na drugu stranu ulice
ne sakrivaj pogled
potisni osećaj krivice
jer nisi bio kriv
nisi mogao zaustaviti vreme
i darivati mi godine koje
nisi imao više
ni julske kiše
od kojih rastu mladi suncokreti
u širokim poljima Vojvodine…
Ako se ikada sretnemo
pogledaj me bez straha i srama
i ne iznenadi se što mi još uvek pišeš u očima
jer nista lepše
zapisati nisam znala
sve ove godine
za kojih se nisam iz mesta makla
za hiljade dana
za koje ne znam
zašto mi još uvek stoje
u petama i struku
tamo gde me nikada
tvoja ruka nije
nije takla ….
Ako se ikada sretnemo
Neka te ne iznenadi što su moje oči
dobile boju tvojih očiju
I zašto mi prsti još uvek mirišu na tvoju kožu
koju nikada dodirnula nisam
neka te ne iznenadi
zašto nemam onaj osmeh
kao na fotografiji koju si nespretno krio
i koju su ti pronalazili deset puta
jer u tvojim godinama nemaš pravo
i ne smeš dopustiti sebi
da ti pogled odluta
sa strane
jer koga je briga za tvoje dane
i to kako se osećaš
neka te ne iznenadi što moje usne
jos uvek imaju boju zrele višnje
kao u danima kada sam te želela
i to što se nisam osetila ponižena
onda kada sam bila jedini krivac
kada sam se trebala postideti što te volim
a nisam i neću
jer znala sam
da je večno i sveto
to što imam u sebi…
Ako se ikada sretnemo
pravi se da te nije briga
i ne pokazuj da ti je žao
za ono što nije bilo a moglo je
pusti me da verujem da ti nije stalo
lakše ću ubiti godine i dane
koje ostaju i ove tuge koje ne prestaju
Ako se ikada sretnemo
ne pružaj mi ruku
ne grli me
može mi tvoj zagrljaj život produžiti
a ja odavno želim zaspati u miru
samo stani i pusti me
oči da ti vidim
da ih dišem i upijem
za sve dane kada sam bez njih morala
kada sam bez njih ostala
a želela sam da se jutrom u njih ogledam
i zauvek ubijem
sve druge oči i poglede
Ako se ikada sretnemo
videćeš
da nisi sreo prijatelja, ni sestru
ni ženu, ni ljubavnicu
ako se ikada sretnemo
znaćeš da
sreo si samoga sebe …
Izvor: selmaselmas.blogspot.ba
