Dolazi s posla, ja ležim i gledam tv, s vrata baca torbicu na stol, cipele izuje i nabije u onu policu toliko da je slika pala sa zida, skida majicu, otpadne dugme, ja ni otvorio usta do kraja nisam, prekida me sa “ništa me ne pitaj!”, uleti u kupaonu i zalupi vratima da sam mislio da će joj kvaka ostati u ruci.
Nakon 10 minuta ulazim u kupaonu, ona normalno plače od bijesa.
-Idem do grada, hoćeš da ti kupim nešto za jesti, nisam ništa napravio danas.
-Nisam gladna!!
-Pa dobro, hoćeš možda…..
-Neću! Ništa neću! Pustite me svi, šta vam je danas ljudi!
Izlazim iz kupaone, ona i dalje divlja, sjedam u auto i odlazim do marketa. Uzimam košaru, kad poruka:
“Sladoled, obiteljski! Punč! I onaj moj plavi sok. Možeš i čips, ali franckov, nemoj mi one gluposti ko prošli put! I bijela čokolada. I požuri!”
Ne mogu vam opisati koliko mi sad fale ti njeni pmsovi.
Izvor: Odvratni gad
