Zapravo, ove nedelje je upotrebila baš taj izraz „otkucava ti sat, Ljubice“. Došlo mi da polomim i nju i taj sat! Ne vredi više ništa što kažem, mozak mi je prokljucala!
Izvor: blacksheep.rs
Foto: Zamurovic Photography / Shutterstock.com
– Pa majka, šta ćeš…
– Ma ’ajde, molim te! Pa je l’ ja to treba da se udam za bilo koga da bi prestala ta glupa pitanja? Znaš li šta mi kaže: „Ne moraš ti njega mnogo da voliš da bi se udala, samo eto, da ti se sviđa, da rodiš dete!“ Eeeej! Pa šta sam ja?!
– Dobro, polako. Sigurno nije tako mislila.
– Ne vidi ona kako sam se savila kao kifla! Ostaviću zdravlje u onoj kancelariji. „Ljubav je luksuz, Ljubice, nije to za običan svet.“ E pa, nije ni Ljubica obična!– glas joj je postao za nijansu viši.
Onda je nastavila o isfrustriranoj šefici, o plati koja kasni, o džemperu koji je kupila „na rate“, o dugu za struju koji nikako da splasne, pa ponovo o nedeljnom ručku kod mame i beskrajnim pitanjima o udaji, bebi i satu koji otkucava.
Foto: Anton Watman / Shutterstock.com
Gledala sam je satima, onako malu, zgužvanu a strastvenu. Nikom nije bilo jasno kako to ona nema dečka, a njenoj mami valjda najviše. Približila se tridesetoj. Kad će da rađa, kad decu za školu da sprema?
– Nemaš predstavu koliko ume da bude naporno! Ti sažaljivi pogledi, to grčenje vilica, utešno tapkanje po ramenu. Kao: udaćeš se i ti, ne brini. Kao da je ta udaja najlepša stvar na svetu.
– Zavisi protiv koga se udaš – nasmejala sam se.
– Eto, vidiš, čak se i ti šališ na tu foru. A nije! Udaja treba da bude samo za nekog kog voliš, a ne protiv nekog i da zadovoljiš okolinu. Ljubav ne treba da bude luksuz!
– Ljubav je luksuz samo ako veruješ da jeste. A ti si na dobrom putu. Samo, eto, treba da zavoliš.
– Nekog?
– Nešto. Sebe prvo. Dovoljno da te briga šta će ko da kaže.
– Čak i moja mama?
– Čak i tvoja mama, Ljubice. Na kraju, ona samo brine.
