Da mi je ikad iko rekao da tuširanje može biti luksuz u 21.stoljeću kad imamo skoro sve nadohvat ruke lijepo bih mu rekla da nije normalan.
Večeras sam se u to uvjerila 100 %. Spletom multiglupih okolnosti, što bi rekao Rukfaš iz LZN nađoh se sama sa dva momka. Jedan od 2 godine i 4 mjeseca a drugi od 2 i pol mjeseca. Moja vlastita proizvodnja.
Jednog okupam na brzinu dok je mali miran. U pola njegove večere mali hoće sisu, pa njega nakači dok drugom dajem kašikom mohune. Uspješno završimo večeru i pranje zubića i počinjemo misiju uspavljivanja. Kod mene naravno, za razliku kad ga babo uspavljuje ne pali ona laku noć sine, odmori se, sutra raniš u vrtić već vriska i cika što ja neću spavati s njim. Pa se uvali kraj njega u krevet od 140 x 90, sve sa bebom na sebi pa mu pjevuši dok se ne umiri. I taman kad pomisliš da je zaspao, pokušaš da se izvučeš i posvetiš drugom, on se kao Garfild zakači za mene i ne pušta, sve sa jecajima. Pa tako ležiš, utrneš i čekaš.
E kad i to konačno uspije, kad frajer utvrdi i počne puhati kao jež onda pokušaj broj dva. Legneš kraj njega, on se nakačio, siki, opušta se, polako diše i utone u san. Bar tako misliš. Ustaneš i polako odeš u kupatilo, sa otvorenim vratima da ih možeš osluškivati i naravno paziti da se stariji slučajno ne izvuče iz svog kreveta, uvuče u spavaću i ne daj Bože legne na bebu i utuši je. I taman se skineš kad čuješ kmeeeeeee.. Nema vremena za oblačenje jer ako se stariji probudi počinje cirkus. Uletiš klizeći i hvataš bebu u naručje dok klima ubi u gola leđa (u sebi moliš Boga da se leđa ne ukoče i ne slede se) ljuljuškaš, trpaš mu sisu, s nadom da će brzo utonuti u san da barem malo se sapereš od cjelodnevnog znojenja koji u saradnji sa postporođajnim hormonima stvaraju takve miomirise da se sam sebi zgadiš.
I kad konačno uspiješ, tuširanje traje rekordne tri minute, polijevanje, sapunjanje, brzinsko brijanje pazuha u nadi da se nećeš iskasapiti, sapiranje i onako iz kade u pidžamu. Ništa brisanje, ništa mazanje. Zube pereš u drugoj turi, dok sjediš na vc šolji.. e kad uspiješ onda si sretna jer ne znaš hoćeš li sutra ovo biti u mogućnosti. Legneš da malo odspavaš jer ti je prva dva-tri sata bebinog noćnog sna jedina prilika da odspavaš. I ostatak noći provedeš mijenjajući strane i sise. Ne daj Bože da kakav stranac uleti u sobu u toku noći, prizor bi mu bio zastrašujući. Jastuk za dojenje među nogama, gornji dio pidžame više otkriva nego pokriva a poze u kojim ležiš ravne onima djevojke iz Egzorcizma.
Eh, kad se ovako lijepo odmoriš preko noći, jutarnja rutina je već priča za sebe. Iako starijeg Nana spremi za vrtić i odvede, ostaje frajer broj dva. Ustaneš na vc, jedva čekaš da stigneš, jer te mokraćna bešika već izdaje i dok sjediš i pereš zube, čuješ kmeeeeeee. Sad već ne moraš žuriti jer nema koga probuditi (ovaj luksuz nemaš vikendom) ali kad kmeeee pređe u urlanje onda skačeš da komšiluk ne bi pomislio da ga zlostavljaš pa onda opet sjediš i čekaš da doručkuje (imaš sreće ako bočica s vodom nije prazna jer se usta suše kao da si u Sahari), pa mijenjaš pelenu, pa daš sirup za željezo, pa multivitaminske kapi – d3 i one protiv grčeva ostaviš za kasnije, da mu ne preopteretiš želudac, kad onda čuješ grcanje i fljasssss, sve povrati na plahtu i dušek na kojem spavaš.
Eh to je već momenat kad znaš da je sit i raspoložen za razgledanje pa završiš svoju jutarnju rutinu, obučeš se, i siđeš da praviš kafu. Ako imaš sreće da se probudio u 6, onda je to jutarnja, a ako je slučajno spavao do 8, tad si već bliža podnevskoj. Dan se naravno izvuče u mijenjanju pelena, dojenju i uspavljivanju. Ako hoćeš da šta spremiš za jelo i jedeš, onda ga utrpaš u maramu za nošenje, pod uslovom da je raspoložen da bude u istoj, pa to završiš.
Za tren oka dan prođe, stariji dolazi iz vrtića i cirkus se nastavlja. Mamaaaa, mamaaa, mamaaaa. U jednoj ruci držiš bebu koja doji dok drugom rukom pereš guzu starijem što se ukakio. Pa on hoće ovo, pa hoće ono, i tako dok ne dođe večernja rutina, ona s početka teksta..
Ovo nije po uzoru na onaj satirični tekst koji je već pisala jedna mama, ovo su crtice iz mog jednog dana kao mame dva dječaka. Bude tu i naravno boljih situacija, jer su tu i muž i svekrva, ali ipak… Bebe trebaju i žele mamu u svakom trenutku a dječaci teško podnose da neko drugi ima njegovu mamu na 24/7 kad je on bio do juče taj, pa i on želi da mu mama sve daje. Hrani ga, kupa ga, igra se s njim, uspava ga. Sve one moje zamisli o tome da se stariji dječak igra s igračkama na podu, dok beba zadovoljno spava a ja kao prava supruga spremam ručak ili pijem kafu, padaju u vodu. Sve je s nogu. Ipak kad legnem, pa s jedne strane veliki dijamant leži u mom zagrljaju a s druge strane mali dragulj, pomislim koliko sam sretna što ih imam i da me obojica žele jer vrijeme tako brzo prolazi i dok trepnem, imaće druge zanimacije i ja ću im možda čak i smetati.
Onda ću da čitam Maktub Paola Koelja koji danima stoji do pola pročitan na krevetiću i da konačno pogledam zadnju epizodu 13. sezone Uvoda u anatomiju.
