Postoji drevno vjerovanje da će žena preći preko svega kako bi ostala sa muškarcem kojeg voli. Kod jačeg pola (po nepisanom pravilu) to i nije baš tako, iz milion razloga. Mada, da budemo iskreni, nama često i ne treba neki specijalan razlog da sve srušimo za tren. U našoj je prirodi da budemo ti koji će spakovati kofere i reći zbogom. Naše “triput mjeri jednom sijeci” nije baš najsjajnije i prečesto se desi da zbog jedne glupe greške izgubimo ženu koju smo toliko voljeli. Međutim, jedna stvar je svima trn u oku – zašto muškarci ostavljaju onda kada vole i da li su to zapravo ishitrene odluke ili nešto što se vremenom gomilalo negde duboko bez znanja njihovog partnera?
Marko (28)
Na pola veze sam osjećao da treba da raskinem jer sam mogao da pretpostavim kraj. A kada možeš da predvidiš kraj, onda malo gubi smisao veza. E onda pola veze razmišljam kako treba da raskinem ali ne raskidam – za to takođe postoji razlog, a to je upravo to – jer se radilo o ribi koju sam volio i volim i dalje. Ali postojalo je dovoljno razloga i pritiska zbog kojih sam bio u fazonu da je ljepše ostati sam nego da moraš da “trpiš” nekoga koga voliš. Treći put kada sam ozbiljno razmišljao o raskidu, pojavila se riba s kojom se vidjeh par puta. Pade seks i onda mi je samo pomogla da shvatim da sam, nažalost, bio u pravu što sam prekinuo sve to.
Vukašin (23)
Jednostavno nije bilo više to to. Postane monotono, nema nekih inovacija. Otkud znam, počinješ da zapažaš stvari koje prije nisi zapažao. Smeta ti al’ ono i ne smeta toliko, do neke granice je sve u redu ali loše je kad se granica prelazi često. Pa se vremenom skupi sve i ono, na kraju shvatiš “ništa specijalno”, “mogu bolje” i nastaviš dalje.
Dejan (27)
Mene je najviše nerviralo nepovjerenje sa njene strane, ali i to sam nekako kulirao. Najviše od svega mi je smetalo što nije poštovala moje gestove prema njoj, uzimala ih je zdravo za gotovo. Ja sam jednom tražio da me ispoštuje a onda je ona rekla “meni je fakultet prioritet”. Bili smo zajedno 2 godine i 7 mjeseci, pola od toga je ona bila u rodnom gradu, bila je 4. godina gimnazije, a onda kad je otišla za Beograd, ja sam ako ne svaki mjesec (a jesam), onda svaki drugi išao tamo na 7 dana, ostanem 15 i uvijek tako. U jednom trenutku nisam mogao da dođem i rekao sam joj da ne mogu da imam neke probleme da riješim koje vučem pet godina i da mi je to jako bitno itd. Stalno je gurala tu priču da joj je fakultet prioritet dok jedan dan nisam rekao “ako je tako, onda slobodno računaj da smo završili”. Super su one dok je po njihovom, ja joj ovo nikad nisam prebacio, očekivao sam da će da razumije bar jednom, ali jebi ga.
Bogdan (25)
Zato što nas je droga spojila i ta ljubav iako neizmerno jača, bila je fiktivna. Glupa je neizmjerno, ne može da završi godinu na fakultetu gdje uči grčki jezik, sluša latino, ej. Nakon nekog vremena sam shvatio da mi se ne nabacuje vještački smijeh kada slušam (ne)zanimljive dugodovštine njenih drugarica od prethodnog vikenda. Previše su dosadne i ne pada mi na pamet da se više foliram oko toga. Smaračice su i ona i drugarice joj, pegla mi se od toga.
Milan (24)
Previše je bila opsesivna i prepuna sebe, ljubomora ju je uništavala. Nisam mogao na piće da izađem sa drugarima, a da ne zvoca. Dosta sam ja to odlagao u principu jer je odnos bio dobar, ali čim je postalo neizdrživo, presjekao sam priču. Zanese se čovjek i pomisli da su takvi hirovi i nastupi povremeni i da će se vremenom iskulirati ali u 85% slučajeva nema nikakve promjene i samo ide na gore. Što zapravo povlači činjenicu da sam ja 3 godine proveo uzalud umjesto da se u periodu faksa posvetim samo sebi i svojim prioritetima. Budala.
Miloš (24)
Sve srednjoškolske ljubavi imaju taj trenutak kada ih dalje školovanje ili obični životni planovi lupe po glavi. Nema gore stvari od daljine. Još kada živite u provinciji pa dalji put podrazumijeva Novi Sad ili Beograd stvar bude još gora. Dugo ste planirali, spremali se za taj trenutak “privremenog” rastanka, pričali da to ništa ne mijenja, da će stvari funkcionisati i dalje i da par stotina kilometara ne može da promijeni ništa. E pa može, daljina je užas neprijatelj, čak i danas, uz pomoć sve ove tehnologije. Kada jedno odlazi, a drugo ostaje i obične dnevne rasprave prerastaju u ozbiljne svađe, kao da svaki kilometar i najmanje sranje množi sa pet.
Izvor: noizz.rs