Maj Brit/Luftika
Slušam ptice i tišinu kroz otvoren prozor u centru grada, kakva privilegija za nas sa jeftinjim ulaznicama… Ustajem prerano, kad i Sunce, zato je to tako, pletem mrežu sopstvene nemoći.
Skuham dve kafe.
Često se dešava da jednu nehotice prospem, a onda stvarno ne mogu da se maltretiram oko kuhanja druge prve jutarnje kafe.
Listam vesti na internetu.
I onda me snađe ovo, rekla bih, relevantno mišljenje, što iz životnog iskustva, što iz života uživo.
Što me biješ kad te volim? Mislite o tome dok okrećete glavu na pogrešnu stranu
(Trpela sam porodično, fizičko, bolno nasilje svake vrste duže i bolnije od tri prosečna života…)
‘Svaka treća žena u Srbiji trpi neki vid porodičnog nasilja’, statistika. Stvarno i bolno.
‘Skoro petina, ili 18,8 odsto muškaraca u Srbiji smatra da postoje situacije u kojima žena zaslužuje batine, dok se 11,9 odsto slaže da žena treba da toleriše nasilje kako bi održala porodicu, a čak 40,1 odsto sa tim da je najvažnija uloga žene – da brine o kući i kuha.’
Eno mi stoji vrela, ‘još uvjek kuvajuća’ šerpa sa slatkim kupusom, na lijevoj gornjoj ringli.
Sladak kupus sa junetinom i slatkim, veštičjim začinima.
A inače, u međuvremenu, listam neke knjige, ne bih se sad kurčila koje, savremena literatura,
I dobijam napad anksioznosti, pa žena može da obrne planetu i vrijeme, ste poludeli svi, bre?!, a vi je nabijate u kuhinju ‘an general’?
Žene su u Srbiji najbolje kad su mrtve, čista logika crne hronike.
Mrtve fine žene s četvoromesečnim finim mrtvim bebama, recimo, i finim živim komšijama.
Bra’o!
Ovde se budale potpiruju da je u redu ubiti ženu za svaki problem koji ih muči
Verujem da će nindže uzeti dobru lovu za opelo, preduzetnički duh zaradiće na bijelom sanduku, korumpirani besmisleni lešinari obučeni u delijoce pravde proglasiće ubicu neuračunljivim u nepunih trideset godina.
Malo zatvor, malo bolnica, malo ništa novo.
Pa kako normalan čovjek da živi s ovolikim dozama šizofrenije dnevno?!
Manje doze, komšije i draga javnosti, manje doze, manje televizije, manje tabloida, manje uživanja u iskasapljenim ili silovanim tijelima u mrtvozorničkim kesama…
Čime ćete se liječiti kad postane odistinski i ozbiljno preopasno?
Ne mogu, bre, više da pišem o prokletom patrijarhatu. Sve mi se umorillo. Utopije, hronopije, nade, vjerovanja, davanje, otimanje, ljudi.
Mladi kupus zove, a ja volim da stvaram…
Živa nisam, pola me od nasilja odavno nema.
Reci stop femicidu!
Žene drže svijet da ne posrne u bezdno.
Ne ubijajte ih silom, ucenama, noževima, neznanjem, ljubomorom, željom za posedovanjem i dominacijom!
Državo, primjeni zakone, one zakone koji nas čine jednakima pred pravom, pravdom i istinom, to ti je smisao postojanja, ne zaboravljaj nikada!
Imam sinove. Gledaju me. Učim ih primjerom. Preskačem million zvijezda, popravljam slavine i pomjeram svijetove, ali čak i nagoveštaj nasilja iz kakvog sam izašla zauvek kažnjavam kao u najboljim djelima savremenih stvaralaca.
Kratko i jasno:
‘Neću nasilje da trpim! Vidimo se na sudu. ’
Stop! Kraj. Zavesa.
