Mi kao jedinke smo i društvena bića. Biti društveno biće za sobom i sa sobom povlači i davanje na značaju okolini. Na ovim našim prostorima vjekovima je bitno ko će šta reći o nama i za nas.
KO-ĆE-ŠTA-REĆI.
Na ovim našim prostorima vjekovima drugi znaju o nama sve, iako im se nismo predstavili.
Čovjek skočio “s ruba svemira”, ali mi i dalje vodimo računa o tome da ostavimo lijepu i prijatnu sliku o nama samima u javnosti, pa tako nećemo izaći iz kuće masnoglave, s dlakavim nogama i u pidžami. U kući možemo, tu nas niko ne vidi. Ali van – ne. Jer bitno je šta će komšije o tome misliti.
Tata siluje kćerku, ali se cijeli slučaj zataška, jer je u pitanju poznata i ugledna porodica, pa nije prijatno da se uglednost iste naruši zbog tako neke “gluposti i sitnice”.
Jer bitno je kakvu sliku šaljemo prema van. Ljudima koji nam ne znače ništa. Ali bitno je. Bitno je zadržati sliku koju smo mi sami o sebi stvorili i za koju nam je bitno da neko to puši kao priču.
Jedemo danima paštetu, ali smo tip-top sređene. Neće valjda komšinica Mira znati o tome da smo siromašne i jadne i da nam je govno danima tvrdo od suhe hrane, ne! Ima da se dotjeram da sve puca! Nije prijatno u bližoj okolini biti okarakterisana kao zapuštena.
Žena rodi dijete, dijete ne liči na oca. Svekrva ne kuži da je i to moguće, pa je u sumnji, gori žena ODMUKE. Šta će drugo – nego odraditi DNK test da se pokaže i dokaže čije je dijete.
Pokaže i dokaže – kome? Pa okolini, normalno! Nije bitno zdravlje djeteta, nego da se začepe usta okolini. Komšiluku. Familiji. Jer sumnjaju. Njihovo je pravo da sumnjaju, moraju da sumnjaju. Čak postoji veeeelika šansa da – sumLJaju.
Foto: pixabay.com
Mijenjamo seksualne partnere, ali o tome ćutimo. Ili barem u priči smanjimo broj tih partnera. Nije baš super da nas bije glas da smo kurve i lake žene. Jer bitno je šta o nama misle ljudi koji nam ne plaćaju ni vodu ni struju. Bitno je u očima nebitnih ljudi ne biti kurva, naravno.
Vrlo je važno biti lijepa i dobra u očima okoline.
Ključno je za lični razvoj.
Za dobar osjećaj.
Za ego.
Foto: pixabay.com
A tebe ko jebe. Niko tebe ne pita šta bi ti kao ti. To je ionako nebitno.
Neke druge i nečije druge stvari su bitne kad se o tebi radi. Ne tvoje. Ne ti. Ne.
Koriste se razni neki deterdženti za pranje bijelog veša. Ih, da vidiš kako je kod Milunke bijel veš, pelene se sve bijele, ih, ma milina za gledat’!
Kaže mi jedan on kako ga pakleno lože kožne čizme i umire za njima, ali mora paziti i biti diskretan, jer je on uskoro doktor, pa ne bi bilo zgodno da ga bije glas da je manijak. Jer – kako manijak, a doktor?
Prije nekog vremena sam o sebi čula kako sam “izgubila bebu”, ali to krijem. Ne znam kako se tačno gubi beba, ali, evo, to je izgovorila osoba koja čak nije ni sigurna kako se ja prezivam. Sa sigurnošću tvrdi kako gubim djecu okolo. Nepoznata osoba ima mišljenje o meni. I ne samo to. Nepoznata osoba sere i kenja. Izmišlja. I laže k'o ker.
Foto: pixabay.com
Ona je imala svatove. I ona je imala svatove. Ali ova druga ona mora imati bolje fotke od prve one, jer je bitno imati bolje fotke od te neke, fensije svatove, skuplju vjenčanicu i skuplje burme. Obje žele da se o tome priča. A ne priča se samo od sebe, nego to neko priča i prepričava. Ko?
Konstantno se hranimo tuđim mišljenjem o nama samima.
Konstantno drugima dajemo na važnosti kada se radi o mišljenju o nama samima.
Iz nekog razloga držimo do tuđeg mišljenja. Iz nekog razloga ne volimo kad se o nama priča. Kad se za nama priča. Barem loše ne volimo da čujemo o samima sebi, pa svim silama se trudimo da barem ne budemo predmet priče, ako već ne uspijemo da nas bije dobar glas.
Zašto nam je to važno?
Zašto toliko želimo biti prihvaćene od strane puno njih? Svih?
Šta nam predstavlja mišljenje ljudi iz okoline, ljudi koji ne znaju ni nas, a ni naše želje, potrebe i stavove?
Izvor: Lola magazin
