Ne mogu, a da se ne prisjetim filmskog susreta na aerodromu, dok sam čekao let, vukući se od izloga do izloga. Nisam imao volje ni za šta, i samo sam razmišljao kako ću da se vratim u kancelariju, u četiri zida koja donose novac, a odnose sve drugo.
Piše: Lejla Feukić
Sva ova putovanja mi nisu pomogla da pronađem ono što tražim. A ni sam nisam siguran šta sam tražio. Hodajući i razgledajući po izlozima na aerodromu, za oko mi zapade radnja sa mnoštvom suvenira i raznolikošću boja. Bilo je nešto privlačno u čitavom tom šarenilu, htio sam da zavirim u svaku sitnicu gradova u kojima sam bio, i barem još jednom osjetim tu strast koje ti donosi novo putovanje i novi grad.
Napravio sam korak unatrag i BUM!
“Ma koji kreten nepažljivi” – čuo sam ženski glas iza sebe.
“Izvini, nisam te vidio”, izgovorio sam namrgođenom licu koje se na tren ublažilo, kada je prepoznalo sopstveni jezik. Počela je da skuplja suvenire koje je oborila sudarom sa mnom, a u tri koraka pored nje se stvorio i prodavac koji joj je priskočio u pomoć. Samo sam ja stojao ukočen, blokiran i začaran.
Prizor te slatke ljutine, očiju iz kojih izbija stotine varnica, njena razbarušena kosa me učinilo sasvim nepokretnim. Nakon nekoliko minuta sam došao sebi, a onda i skupio hrabrosti da joj pružim ruku i još jednom se izvinim za učinjeno. Kada su nam se ruke spojile osjetio sam njenu lavovsku energiju, a prije nego što sam uspio i da izustim, pročitala mi je misli.
“Andrea, drago mi je”, odgovorila je, a njen glas je u meni opet prouzrokovao stotinu i jedan đavo.
Ponudio sam je kafom, prije nego što mi je pobjegla iz ruku, a na moje iznenađenje je pristala. “Ipak nisam ispao iz fazona” pomislio sam. Pričali smo o poslu, porodici, govorila mi je o svojim doživljajima gradova u kojima sam i sam bio. Pričala je tako lako, umiljato sa nekom čudnom emocijom u glasu. Pomislio sam kako bih mogao da je slušam svaki dan, bez prestanka. Proučavala me je, bilo je nešto u njenom pogledu što me privlačilo, i ona je to dobro znala.
Dotakli smo se i ljubavi… Bila je sama, kao i ja, dvije godine ne vezujući se ni za koga.
– “Ne mogu više da se nosim sa kretenima koji su naučili da plate sve, pa su i ljubav precijenili. Suzdržavamo emocije, krijemo šta osjećamo, a muškarci vrlo brzo odustaju. Dosadilo mi je da ja budem jaka za sve. Hoću nekoga ko je jak za oboje.”
U tom trenutku sam shvatio da je sve što sam tražio u desetinama gradova, bilo spojeno u ovoj ženi.
