Radnik “Gradske čistoće”, koji je “pod stare dane” dobio priliku da se školuje, dospio je u žižu javnosti poslije susreta sa Mirjanom Bobić Mojsilović.
– Obradovao sam se kad sam je vidio, komšije smo, znamo se tu iz kraja. Prišao sam da joj kažem kako mi je jedna njena izjava dala snagu i volju. Rekla je da dobre stvari koje joj ljudi govore zadržava za sebe, a loše komentare ostavlja sa strane i ne dotiču je. Kad sam joj ispričao svoj problem, razumjela me, suočila se s tim i htjela da me podrži – kaže Arslan.
Već 21 godinu radi u Čistoći i sve vrijeme je “na metli”. Kaže da je posao naporan, kao i svaki drugi, ali da ga voli svim srcem i dušom. Iskoristio je ponudu Visoke škole za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo da upiše osnovne akademske studije i poslije tri godine učenja i 29 položenih ispita 2015. stekao diplomu.
Još prije upisa od nadređenih je dobio obećanje da će dobiti mjesto poslovođe, ako donese diplomu. U međuvremenu se struktura promijenila triput, a Arslan je i dalje tamo gde je bio.
Kaže, ne traži direktorsko mjesto, već lakši posao, jer je bolestan. Operisao je koljena, a dolaze stari dani – samo bi da se skloni sa ulice i proživi koji dan duže.
Teško mu padaju reči pojedinaca iz njegove okoline.
– Ismijavaju me. Kad uđem sa njima u debatu i upotrijebim neki termin, oni kažu “šta hoćeš, ti si ništa, cijeli život ćeš da voziš zelena kolica, nema od tebe hljeba”. Za njih sam atrakcija. U jednom trenutku mi dođe da sve batalim – priča Arslan.
Međutim, ipak nije odustao. Zahvaljujući medijima, prijateljima i kolegama iz škole, koji su mu probudili volju, opet se vratio knjizi. Trenutno završava master, na smijeru Finansijsko-bankarsko osiguranje. Ostala su mu još tri ispita i diplomski. Uči kad završi s poslom i ostalim obavezama, takoreći krade od slobodnog vremena.
Priznaje da mu se ljubav prema knjigama probudila tek u dvadeset i nekoj.
– Da bih lakše utonuo u san, pred spavanje sam uzeo naslov “Jedna indijska ljubav”, džepno izdanje “Sarajevske knjige”. Odjednom sam pronašao sebe u njoj, nisam znao šta mi se dešava. Već je počeo da me hvata san, ali mi se knjiga nije ostavljala. Kad sam se probudio, odmah sam nastavio da je čitam. Volim Dostojevskog, “Karamazove”, “Zločin i kaznu”, “Idiota”, ali i Frojda, Junga, Adlera, psihologiju, filozofiju. Dnevnu štampu i portale čitam kad imam priliku za to. Sad sam fokusiran na ispite, trenutno na mikroekonomiju – kaže Arslan.
Vodilja mu je misao akademika Vladete Jerotića “da je jedina prava revolucija kada se čovjek bori sam sa sobom, unutrašnja borba”. I on to radi. To mu daje motiv da nastavi da čita i uči i da se obrazuje. Svima, također savjetuje da čitaju, ali ono što vole i što ih interesuje, i naravno, sa razumijevanjem.
KJKP Gradska čistoća Beograd povodom Arslanovog slučaja i rekli su sljedeće:
– JKP Gradska čistoća prati Arslana u njegovom školovanju i jako nas raduje želja za napretkom i znanjem koje on ima. U skladu sa tim i velikim trudom koji je uložio, naše preduzeće je pokrenulo potrebne administrativne procedure i učinićemo sve što je u našoj mogućnosti da u što kraćem periodu Arslanu obezbjedimo bolje i adekvatno radno mesto. Nadamo se da će Arslanova priča mnogima dati podstrek za usavršavanjem i time boljitkom u životu.
Izvor: Noizz.rs
