Naučnici, na čelu sa psihologom Daniel Kahneman kažu da je i kraći odmor efikasan, i da kada idete na duže odmore, nećete nužno imati i više uspomena.
Oni koji su proučavali naše ponašanje kažu da odmor može da bude poboljšan nekim radnjama prije odlaska i nakon dolaska, kao što su planiranje i proučavanje destinacije i prepričavanje doživljaja i utisaka kada se vratite kući.
Kahneman je proveo dobar dio svoje karijere proučavajući način na koji su ljudska iskustva i uspomene povezane jedne sa drugima. U vezi s tim, došao je do zaključka da se ljudska psihologija grubo može podijeliti na “doživljavanje sebe” i “pamćenje sebe”. Iskustvo sebe živi u trenutku, a pamćenje sebe gleda na život kao u retrovizoru.
On dalje smatra da sreća može da bude različito definisana, u zavisnosti na koji dio sebe stavljate akcenat.
Ako želite da povećate sreću “doživljavanja sebe”, planirajte dugačak odmor. Ali, ako želite da povećate sreću “pamćenja sebe” – što traje, da vas podsjetimo, mnogo duže od “doživljavanja sebe” – dugačak odmor neće imati mnogo uticaja.
Ljudski mozak pamti ono što je novo, što ranije niste doživjeli. Prema Kahnemanu, ako se “priča vašeg života” nije mnogo promijenila tokom vremena, manje ćete pamtiti detalje. Zato se dešava da život poslije, na primer tridesete, tako proleti, iako su dani podjednako dugi. Upadamo u rutine, posao, djeca, vikendi, i nema mnogo prostora za pamćenje novih stvari…
Kada idete na odmor na dvije sedmice, a ne na sedam dana, vjerovatno nećete mnogo promijeniti “priču”, odnosno ne dovoljno da bi vam ostale uspomene iskustava. Zato će se sve stopiti u jednu uspomenu, i nekoliko trenutaka koji odskaču.
Naravno, to ne znači da obavezno treba da idete na kratke odmore. Ipak, ako želite doživljaje koje ćete pamtiti, onda su kraći odmori idealni za to.
Izvor: ljepotaizdravlje.ba
