I konačno se pojavila. Korakom laganim, samouvjerena kao da je znala da je vrijedna čekanja.
Kasniš. Rekao sam…Ne volim ljude koji kasne.
– Znam. Namjerno je. Kroz smijeh je odgovorila.
Nisam zamjerio, nisam bio ljut nego sam konačno i ja shvatio… sa svojih 25 godina gledajući je tih par koraka dok je išla prema meni, ja sam tek shvatio da za neke osobe ne važi rok čekanja, ne postoji vrijeme. Čekaš, nije bitno koliko. I kad bi znao da nikad neće doći čekao bi. Vrijedi...
Snijeg je. Znam da “mrziš” zimu..i ne znam zašto ali ja ne mogu da se vratim u stvarnost. Ostao sam s tobom… u svim tim ulicama, u tvome gradu. Ja bih da skupa “mrzimo” zimu…
Bože može li?
Ja bih da te čekam ispred Robne kuće “Bosna” dok kasniš i vjerovatno me gledaš negdje iza ugla i smiješ se. Ja bih da šetamo, pa u Backstage Caffe na kafu i da se nasmiješ i kažeš.” Evo, znam da voliš zavučena mjesta. Da li ti je po volji?”
Nedostaje mi i ona odvratna hladna kafa, jer zaboravimo na nju pričajući satima bez prestanka.
Nedostaje mi ono kad mi pričaš i upoznaješ me sa gradom jer sam ti slagao da je ne znam.
Znam, samo se čudim kako te prije nisam sreo…
Prokleto mi fali tvoja ruka na mojoj i da mi kažeš “Adi možeš ti to”.
Fali mi da me ohrabriš i da se čudim koliko si jaka i hrabra a samo si žena…
Nedostaje mi i onaj insan u tebi, koji nije sebičan i nikad ne misli na sebe…
” I bolje da se ne vidimo nikad ne živimo u istom vremenu ja imam prošlost, ti imaš budućnost snovi su između.” Gdje god krenem, kao po kazni čujem tu pjesmu….
I sve što znam da isti nisam. Znam da si i ti drugačija.
– Da li je sve ovo moglo da prođe i bez nas?
Poželim da ti čujem glas, da nazovem…
Nedostaje mi i ono kad pretjeram s ružnim riječima, ti poklopiš slušalicu i kao ljutiš se. Znam da se ne ljutiš, znam da samo pokušavaš od mene boljeg čovjeka da napraviš. I krivo ti je kad sve porušim kao domine…
Ti najbolje znaš šta mogu, a šta ne.
Poželim da ti kažem sve što sam ti prešutio, o tome koliko mi značiš i koliko mi trebaš.
Poželim, ali odustanem kad se sjetim da su me samo moje želje uvijek za malo ubile…
