Kad se dvoje zaista vole, prepreke su nebitne…
Njena priča počinje ovako
“Svako jutro se budim prije njega. Obožavam da ga probudim iznenada, tako da se trzne. Onda nastaje naš period škakiljanja i maženja sa kojim započinjemo jutro. Ustajem da mu spremim doručak. Iako nutricionisti savjetuju da u kajganu dodate samo jednu namirnicu, on obožava mnogo povrća preliveno jajima, jer mu je takav doručak spremala mama. On to zove “jaja sa svim.”
Možda neke žene ne vole da peru veš, ali ja obožavam. Želim da moj muž bude čist i ispeglan. Znam da zvučim staromodno, ali ja u tome uživam.
Obožavam da svako jutro idem sama na posao autobusom. To su momenti koji su samo moji. Tada čitam, slušam muziku, razmišljam.
Međutim, jedno jutro sam jedva stigla do posla. Iznenada, na sred pješačkog prelaza mi se zamutio vid i ja sam se onesvijestila.
Doktor mi je rekao da bolujem od neke komplikovane bolesti i da gubim vid.
Prošli su dani, stanje se pogoršalo, a ja mom suprugu nisma mogla reći istinu. Šta da mu kažem: da će imati ženu invalida. Da će morati da brine o meni kao o djetetu. Da neću moći da mu spremim doručak, operem mu veš, probudim ga u rane sate…”
Njegova priča:
“Obožavam moju suprugu. Ona je najdivnije stvorenje na planeti. Prije par mjeseci izgubila je vid. I dalje ne dopušta da joj pomognem u kućnim poslovima. Nekako je naučila da se brine o svemu i bez vida. Čak je našla način i da odvaja veš, bijelo od obojenog i da sama uključuje mašinu.
Sprema mi doručak svako jutro, baš kao i uvijek…
Tvrdoglavo insistira da i dalje ide sama na posao… Puštam je.. Ali uvijek, uvijek idem iza nje kako bih bio siguran da je bezbijedno stigla, prešla ulicu, sjela na autobus, došla do posla… Ona o tome nema pojma. Nikad joj neću ni reći da je ujutru pratim.
Volim je.”
Kompletnu priču pogledajte u kratkom videu:
Izvor: zenskikutak.rs