Jovana Đorđević iz Sremčice voli svog muža, ali zbog njegove sestre brak im je u krizi…
Imamo kuću sa tri ulaza. U jednom stanu smo muž i ja, u drugom svekar i svekrva, a u trećem zaova i njena porodica. Svekrva mi je divna, ali zaova… Osjećam se kao da živim u kući bez zidova. Otkad sam se udala, nisam odgledala nijedan film do kraja, a da me ona nije prekinula. Ako mi dođe drugarica, sjedi sa nama sve vrijeme.
Onda upadaju djeca. Na kraju, ja pazim da se djeca ne polome, a ona pije kafu i priča sa mojom drugaricom. Nemam ništa protiv djece, da me ne shvatite pogrešno.
Stalno smišljam kako da joj postavim granicu, ali moje načine komunikacije ona ne razumije. To što ja nju nikad ne zovem i što joj se nikad ne uhvatim za bravu ona i ne primjećuje.
A ja ne mogu otvoreno da joj kažem da ide. A sve mi kuha u želucu. Puna sam bijesa. Čujem korake i sva se stresem čak i na poslu. Odmah mislim – opet ona! Muža volim, slažemo se, ali ponekad mi dođe da se odselim. Ako muž hoće sa mnom, dobro je, ako neće, razvod. Eto dotle to ide.
I sebična je. Misli da sve treba da bude za nju. Iako su roditelji mog muža oboma napravili iste stanove, ona stalno djeci pred nama priča kako je babin i dedin stan njihov, kako su babina i dedina kola njihova…
A mi, pošto nemamo djecu, nama ništa ne treba! Možda nam i ne treba, ali valjda to mi treba da odlučimo.
Majka joj čuva djecu, majka joj kuha, pere, pegla… A ova samo kuka. Te nema vremena ni za šta, te umorna je, te lako je meni jer ne znam kolika su djeca obaveza…
Da, meni je sve lako! A najlakše mi je što pet godina ne mogu da zatrudnim. I još nešto. Čula sam je kad je nekom rekla da je već dosad mogao da ima dijete da je ostao s onom Ivanom. A i ne zna da zbog njega nemamo djecu.
Izvor: zena.blic.rs
