Niko nije zvao da otkaže. Dođoše po mene. Ja se stvarno lijepo obukoh. Sve je išlo tačno kako smo i pretpostavili. Ja sam sad udata žena!
Da budem iskrena, nisam ja, fakat, ni mislila da će me nazvati da otkaže, niti je meni ikada nešto takvo palo na pamet. Na kraju krajeva, zreli smo ljudi, znali smo u šta se upuštamo i nije, baš, bilo nekog prostora za neočekivana dešavanja.
Meni se stvarno dopalo kako izgledam u vjenčanici, a on je u odijelu bio savršen; visok, zgodan i elegantan, pravi mladoženja.
Restoran nam nije dao sve što su obećali, pa je to dovelo do nekih promjena planova oko dekoracije u zadnji čas. Bilo je i stvari koje sam, fakat, tražila da se stvore kako je bilo i predviđeno. Međutim, ništa im ne zamijeram, jer su sve nedostatke nadoknadili time što su nas pustili da tri dana radimo s restorana šta god smo htjeli, da ga dovedemo (skoro) do onoga šta smo zamislili, da ne govorim da su hrana i konobari bili stvarno dobri.
Muzika je bila katastrofalna, kao što se i očekivalo, ali ih nisam poslala kući; nije bilo svrhe da im objašnjavam šta sve nije u redu, jer su generalno nesposobni to da shvate. Nisu skontali da se ne radi o pijanci, niti da ovo nije seoska zabava i jednostavno nisu bili dorasli zadatku. Srećom, imala sam ja rezervni plan; prijatelj je odlučio da preuzme ulogu DJ-a i da spasi situaciju.
Torta je bila fantazija; ne samo da je super izgledala, nego je bila božanstvenog okusa. Sve što je ostalo smo ponijeli kući i ja je, evo, danima već jedem (naravno, već sam krenula da se debljam).
Sve u svemu, otvaram servis za organizaciju vjenčanja, jer ni jedna mlada ne bi smjela da prolazi kroz ovo bez stručne pomoći, osim ako ne želi da joj psihijatar pomogne na nekom lijepom, tihom mjestu, daleko od ljudi.
Živjeli!
Autor: Zrela Mladenka
