mario vranješ 3
Uz Dan zaljubljenih: Trebali su jedno drugo, više nego slutili su
Trebala je svoj san, za barem odsanjati sreću. Trebala je svoj mrak, za poneku suzu skrivenu.
Trebala je njega više nego slutila je.
U usamljenim šetnjama kao stvorenim za dvoje. U noćima sa zvijezdama, kada snovi nadu kroje. Na krevetu što vapi za ugrij...
Read more →
Osmomartovska priča: Ženama u svakom danu ( HVALA)!
Još jednom jutro tjera noć u zaborav. Dok umorna ruka pokušava da utiša veker koji stenje. Na plafonu, po zidovima prepoznaješ iste, stare pukotine i mrlje od vlage koje već tridesetak godina prve pozdraviš za dobro jutro. Kupatilo je hladno, bojler pokvaren, ...
Read more →
Kada okreneš pogrešan broj u prohladnoj noći… ili možda ipak nije pogrešan broj
Piše:Mario Vranješ
Nasumice sam okrenuo šest brojeva telefona, pozivni 061.
Samo sam očekivao glas. Nadao sam se ženskom glasu, ali ni muškom ne bih spustio slušalicu. I bio je ženski glas, baš onakav kakav ti treba u tim trenucima kada želiš d...
Read more →