14. mart
URAAAAAA! JESSS.JESSSS.JESSSSS
Konačno mogu da vozim kola, a da mi instruktor sve vrijeme ne ponavlja: „PAZI! Ideš kontra, pazi PEŠAAAK! I slične gluposti.
U stvari, ja stvarno ne razumijem kako sam mogla da ga trpim da mi priča cijele dvije godine.
8. april
U auto školi danas prave žurku zbog moje vozačke. Instruktori su bili zaista uzbuđeni. Jedan od njih mi je čak i priznao da je bio u crkvi i ostavio prilog za mene.
Drugom su zasuzile oči iako nije želio da to primijetimo, a kolega do njega mi se povjerio da planira da se napije od sreće. Strašno su ljubazni. Baš su srca i volim ih, ali moram da priznam da mi je pomalo i čudno.
Pa nije vozačka dozvola tako velika stvar za takvu radost, a?
14. april
Kupila sam kola. Crvena. Ali sam odmah morala da ih ostavim u servisu da zamijene zadnji branik. Mislim jbg, pa š'a da radim, ubacila sam u rikverc umjesto u prvu. Pa nemam toliko iskustva. Vozim tek nedelju dana, helooooou.
16. april
Konačno. Evo ih. Moja kola su stigla kući. Toliko sam im se obradovala da sam riješila da se provozam čim su ih dovezli. Izgleda da su i drugi imali istu takvu ideju, da se provozaju iza mojih novih kola. Iza mene se odmah napravila cijela kolona.
Legli su na sirene kao ludi… Izgleda da je bila svadba, pa kako bih im se pridružila usporila sam sa 20 na 15 km/h. Znala sam da će im se dopasti moja ideja. Poslije toga nisu prestajali da sviraju.
23. april
Komšije su mi vrh. Ekstra ljudi. Stavili su ogroman natpis PAZI, KOMŠINICA VOZI!!! I dali su mi duplo mjesto na parkingu, a djeci su zabranili da se igraju napolju dok se parkiram. Znam da ne žele da mi smetaju dok se parkiram. Stvarno su srca.
30. april
Vozači iza mene svaki dan mi samo trube i daju mi nekakve znake. Mislim da je to veoma ljubazno sa njihove strane, ali i opasno.
Jedan tip mi je nešto pričao, ali ja nisam mogla da ga razumijem jer nisam mogla da nađem taster za otvaranje prozora i za malo da povrijedim jednog pješaka. Sreća njegova što sam vozila 15 km/h.
10. maj
Ovi vozači su mi svaki dan sve čudniji. Ne samo što mi mašu, već mi i viču za vrijeme vožnje. Ja stvarno ne razumijem šta žele pošto još uvijek ne mogu da nađem taster za otvaranje prozora.
Izgleda da žele da mi daju neku informaciju, pošto danas kao da sam čula jednog kako mi viče: “Idi kući, IDI KUĆI….!!!” Mislim, pa otkud on zna da li ja idem kući. Čudno, zar ne?
Kada nađem kako se otvara prozor, definitivno će mi biti lakše, moći ću da čujem šta mi viču.
19. maj
Noću je grad katastrofalan sa osvjetljenjem. Danas sam prvi put vozila kola noću. Ali sam sve vrijeme morala da držim upaljena duga svjetla, inače ništa ne bih vidjela.
Izgleda i da drugi vozači ništa nisu vidjeli. Vidim da čim ja upalim dugačka, i oni nasuprot meni ih pale.
Samo mi nije jasno zašto mi sviraju. Da li tako plaše i jure mačke i kučiće da im ne pretrčavaju, ko će ga znati. Ma stvarno čudaci.
26. maj
Danas sam imala saobraćajku. Ušla sam u kružni tok, ali sam ušla u špic, bilo je prepuno kola. Ne želim da pretjerujem, ali je sigurno bilo jedno 4 auta.
I nikako nisam mogla da izađem. Kružila sam sigurno bar sat vremena. Mislim, počelo je da mi se vrti u glavi od svog tog kruženja i na kraju sam udarila u spomenik koji je nasred kružnog toka.
Mislim da mora da se ograniči vožnja u kružnom toku na maksimalno jedan auto.
3. jun
I danas me zadesila nesreća. Otišla sam da uzmem kola sa servisa i na izlazu umjesto da stisnem kočnicu, pritisla sam gas. Udarila sam u jedna kola i skršila sam cijelu desnu stranu. I pazi koja koincidencija. Ispade da je to bio moj instruktor.
Koliko je to dobar čovjek, nemate pojma. Sve vrijeme sam mu vikala da sam ja kriva, a on, srce, udarao se po glavi i vikao”Oprosti mi, Bože, oprosti mi, Bože“.
Izvor: Crnobelo.rs
*tekst je satiričnog karaktera
