“Barem ljudi koje ja znam. Ili bolje da kažem – ne znam nikoga ko nije barem jednom čuo i čula tu rečenicu od roditelja, s naglaskom na oca. Moja mater, recimo, tu rečenicu nikad, ali nikad izgovorila nije. A živela je u istom tom vremenu. Nikad nije čak ni glavom potvrdila da se slaže s tom rečenicom. Ništa. Jebalo joj se za to vreme. Tako se barem činilo sudeći po reakciji na izgovoreno.
To govore roditelji, s naglaskom na očeve, u želji da prikažu kako u doba njihovog odrastanja nije bilo ovakve kuge kakve danas ima, a kuga je ono što oni smatraju kugom, ne ja.
Dok sam bila mala, mislila sam da je tada stvarno bilo neko bolje vreme, vrednije, stabilnije. Ali kako sam odrastala, upoznavala sam ljude koji su tada, u to doba, bili mladi i pričali mi svoje priče. Iz tog doba. Ima tu svega.
Foto: pixabay.com
‘U moje vreme nije bilo droge’ – reče mi on i osta živ. Ok, možda nije bilo droge u dve ulice levo i dve desno od tvoje, ali veruj mi da je itekako bilo droge 70ih i 80ih godina. To što je ti nisi nikad vidio i/ili probao, drugi je par opanaka. Preformulirati tu rečenicu u ‘nikad nisam probao drogu’ pod hitno!
‘U moje vreme nije bilo tih pedera i tih što oblače štikle.’ Greška. Znam upravo ljude njegovih godina koji su itekako prakticirali svoj pederluk u navedenom dobu – po JNA, parkovima, radnim akcijama i javnim wc-ima. Hrpa njih se oženila i kvalitetno prodala maglu, zatupljujući žene i decu koju su nekim čudom uspeli izdelat. A znam i za Olivera Mandića koji je nosio štikle. Jasno mi je da moj stari ne kapira da je to kemp, ali ne može reći da toga nije bilo, kad je itekako bilo.
‘U moje vreme nije bilo razvrata’, a ja samo dodajem ‘da, nije bilo javno’. Ovo je ujedno i najveći verbalni prdež izbačen ikad. Ako nije bilo razvrata, kako to da tetka Jela nikad svog oca nije upoznala, a mama joj se ubila pod još nerazjašnjenim okolnostima? Ako nije bilo razvrata, s naglaskom na pedofiliju, kako to da je deda Brano te 70 i neke izvadio đoku na sred dvorišta i drndo ga i gledao u susedno dvorište u kojem su se igrale tri devojčice? Ne izmišljam, to mi ispričala jedna od njih koja danas ima 57 godina. Ak’ nije bilo razvrata, kako to da ja u babinom šemizetu nađem na tri lista papira, obostrano, ispisan ‘recept za mušice’. Mušice su spolne bolesti koje su u to doba lečili tajno i kod tačno određenih osoba u selu. Odakle mušice ako nema razvrata, ako nema seksa?
Foto: pixabay.com
‘U moje vreme se znalo šta je moral.’ Da. Pa kad ti svekrva ubije dvoje dece tako što im skuva mak, pa ti kao majka nikad ne saznaš di su sahranjena, jer si u tom momentu hodočastila po njivama, onda za to niko ne odgovara nikom. Jer – i nije to neka velika stvar. Babi smetao dečji plač i rešila ga se. Kud ćeš moralnije od toga. Jednostavno. Po kratkom postupku. Takoreći – diskretno, nežno, fino. Zavukla ti rođena svekrva. Ako svekrva uopšte može biti to. Ne znam, nemam je.
‘U moje vreme se znao red, znalo se da nema pre braka seksa.’ Važi. A znamo svi da je svako selo imalo tu neku babu koja je radila abortuse štrikaćim iglama i ofingerima i mrkvama i kojekakvim travama, a sve kako se ne bi saznalo za to da je mlada imala seks pre braka, kako ne bi rodila još jedno u braku, jer joj je pun kurac postojećih troje – i drugi razlozi. Poznato je da su mnoge mlade u brak nosile štrikaće igle, da se nađe, za nedajbože. Znam i za priču kad su ženu strpali iza vrata, pa joj istim tim vratima udarali trudni stomak kako bi pobacila, jer nije bila udana u tom trenutku. Ali nisu uspeli, pa se ipak udala. Da ne rodi kopile. Jer tada je ta odvratna reč nosila težinu koju ja sad osećam dok je tipkam i skuplja mi se gorčina u grlu, leptejebo. Danas lepo odeš u bolnicu, nije da te baš tretiraju k'o kraljicu, al’ bar ne crkneš od sepse na tom danas rutinskom zahvatu, dobiješ račun, odeš na kontrolu, neko se bavi tobom i ne okončaš baš sutra zbog gluposti.
‘U moje vreme se izlazilo do 9.’ Yeah, right. A do tad ste sve obavili što ste zamislili, naravno. Bili ste brzi, to je pohvalno.
Foto: pixabay.com
‘U moje vreme nije bilo tog nasilja u porodici i ovoliko razvoda brakova.’ E, bajo moj, itekako je bilo, ali su ćutale k'o mumije, jer je trebalo sačuvati osnovnu jedinicu društva, jer nisu radile, jer nije bilo poželjno biti raspuštenica, jer šta će deca bez oca, jer je sramota, jer jer jer. Danas podneseš zahtev, podeliš šta imaš i nemaš i okončaš i niko ti se ne bavi životom i izborima. Jer život teče, melje, prolazi, ide. I nemaš vremena, a ni volje bavit se time zašto se komšinica Mara razvela od Mileta, ccc.
‘Ovo danas šta se radi, to nije normalno.’ Pa ako nije normalno, a ti lepo nemoj imati Fejsbuk, nemoj se svaki dan čuti sa sestrom iz Amerike i skupa s njom peći kolače satima, a sve to za jako nisku cenu, nemoj uživati u prednostima EU pasoša, nemoj uživati u online kupovini i online naručivanju lekova. Nemoj. Jer to sve danas nije normalno.
Bili su stručnjaci za zataškavanje stvari, za to im skidam kapu. Istovremeno žalim sve te čiji su stravični slučajevi zataškani, pa samim tim nisu dobile/i jako potrebnu podršku i živele i živeli su s tim, rađale i odgajale decu, radile, bile nečije žene i sve to s traumom u srcu, duši i glavi.
Jasno je da sve mi uzmemo od doba ono što nama odgovara, ali ‘ajde da ne kenjamo ni po kojem dobu, jer svako doba nosi nešto super i neko njesra. Molim da se osposobi poseban krug pakla za likove koji smatraju da je pre bilo bolje nego danas.
Manite me se s tom pričom. Jednostavno – ne prolazi.”
Autorica: Dragana
Izvor: lolamagazin
