“Za šta vama služi Facebook? Meni služi da me neki prijatelji zasmeju, a dosta ga koristim i na poslu. Već dugo pokušavam da se odbranim od kamena koji mi padne na glavu svaki put kada pročitam još jedan reciklirani status koji počinje sa “glupi karcinom”.
Ukoliko u Facebook pretragu ukucate samo te dve reči, videćete koliko ljudi je šerovalo sledeći sadržaj: “Glupi karcinom….Neki od nas žele novu kuću….Novi auto….Novi mobitel…Smršati…Naći posao…Ali oni koji se bore sa karcinomom žele samo jedno…..da dobiju tu bitku. 97% mojih prijatelja neće postaviti ovo na svoj status ali 3% njih hoće. Molim vas kopirajte ovo u čast onima koji su izgubili ovu bitku, ili onima koji se trenutno bore. Eto … Ja sam među onih 3%”
Ma bravo! Svakoj osobi koja je u ta tri odsto klanjam se do zemlje. Sigurna sam da među njima ima i onih koji imaju nekoga bolesnog ili su ga izgubili. Zato mi ne ide u glavu. Zašto to radite? Kakva čast preminulim i bolesnim ljudima preko društvenih mreža, SMS-ova, Viber poruka? Gde je nestao zdrav razum?
Jer svaki put kada objavite TO, ja se pitam kakve veze ima s mojim roditeljima koji su umrli od raka. Oboje. Nema nikakve.
To su lične, unutrašnje, najstrašnije borbe koje nemaju veze sa procentima. U čast bolesnih ili umrlih možete redovno odlaziti na preglede. Možete, ako verujete, otići u crkvu, zapaliti sveće, pomoliti se. U njihovu čast možete postati za mrvicu bolji ljudi. U njihovu čast izbrišite sažaljujuće poglede i lančane poruke s Interneta. Jer svako od tih ljudi je priča za sebe, nije im mesto u fioci u koju ste ih sve zajedno spakovali.
Ako su živi – ispričajte im nešto smešno, ako nisu idite do groblja, stavite cveće i opet im ispričajte nešto smešno. Posle plačite, samo to ne stavljajte na društvene mreže.
Jer na društvenim mrežama su realni ljudi koji se trenutno možda nose s opadanjem kose, ranama u ustima, povraćanjem, previjanjem rana posle operacije, strahom, snagom, porodicom koja se guši od brige,… da! I nadom u izlečenje. I oboleli od raka su na društvenim mrežama i čisto sumnjam da će im ikako pomoći, goditi podatak da 97% ljudi neće podeliti vaš post, a tri odsto hoće. To treba da ih digne?
Ako odete u bilo koje savetovalište za obolele od raka čućete šta je ključno za dobar ishod i šta je najvažnije za bolesne. Podrška bližnjih i porodice. To znači da s njima pričate, jedete zajedno, gledate film, namestite im jastuk, namažete im vene ako su propale od hemoterapije, izađete na vazduh, na kafu, gledate ih i slušate. Ili ćutite. Možete li to? Ili ćete ipak da klikćete i kopirate ove statuse.
Sigurna sam da ste svi vi dobri ljudi,ali ponekada je dobro razmisliti o onome što činimo, čak i kada su nam namere iskrene i dobronamerne.
U suprotnom sveli ste te ljude na lančane poruke tipa “ako pošalješ na 99 adresa, ispuniće ti se najveća životna želja za 24 sata”. Zaista? Ja probala i ne radi.”
