Mislim da ću ugasiti svoj Facebook profil.
-To je okej.
-Tijana, ne mogu više da gledam te morske selfije, glave sa nakačenim zečijim ušima i kerećim njuškama.
-I to je skroz okej.
-I da… ove što citiraju Bukovskog i kače sebe sa cigaretom, ili ove druge što glume lajfkoučeve i marketinške gurue u zemlji gdje je 90% ljudi depresivno i nepismeno. A tek frajeri… u školi nisu znali da ispišu tri proste rečenice, a sad furaju mišiće i jedu škampe za doručak.
-Razumijem.
-Čekaj, tebi ne dođe da uradiš isto?
-Ne.
-Hoćeš da mi kažeš da te ne iznervira kad ti iscijepaju tekst i naprave od toga citat uz fotku koju su skinule sa neta?
-Ne. Meni samo bude žao što nemaju svoje riječi, fotke i nekog da ih skine. I da ih sačuva poslije tog skidanja. Da ih sačuva od onih istih mišićavih tipova sa tri proste rečenice i „života“ na Fejsu.
-I kao nikad ti nije prošlo kroz glavu da se skineš sa neta i pogasiš sve profile?
-Ne, srasla sam sa tastaturom. Net i ti isti Fajsbuci me hljebom hrane. A hljeb se ne baca. Niti se njegov „kvalitet“ rješava gašenjem profila. Suština je da se svijet ne vrti oko nas i da na kraju dana tvoj profil neće nikome nedostajati.
-Misliš?
-A kad kreneš da nedostaješ samoj sebi – odeš u prirodu, uzmeš dobru knjigu, žvajzneš cjeđenu, popneš se na brdo i izvrištiš. Odeš u život. Pravi.
-Mislim da ću za početak morati da odem po kafu. Pravu. Je l’ treba tebi nešto da kupim?
-Kupi mi vikend i more.
-Zezaš me malo?
-To mi jedino treba. Kažu da se vikendom neki ljudi naspavaju i da si na moru bolji čovjek.
Autorica: Tijana Banović (Blacksheep.rs)
