Dobro, možda sam vas malo slagala u naslovu. Moje iskustvo nije bilo potpuno neplanirano. Nekoliko dana ranije saznala sam da ću na rođendanu zajedničkog druga morati da provedem mukotrpnih sat ili dva sa bivšim. Ali svakako to nije bio moj plan, pa sam odmah počela da smišljam taktiku preživljavanja.
Naime, rođendan je slavio moj najbolji drug, pa potpuno izbjegavanje pomenutog događaja nije dolazilo u obzir.
Idemo dalje.
Korak br. 1 – Drugarica
Prvo što sam uradila, naravno, pozvala sam najbolju drugaricu da se izjadam. Obavijestila sam je da to veče ne planira ništa i da sjedi pored telefona. Kao što ste vjerovatno imali priliku da doživite i sami, najveći problem pri ovakvim susretima javlja se kada dotičnog niste uspjeli da potpuno prebolite. U mojoj situciji moglo bi se reći da je na neki način ovo „nepreboljevanje” obostrano, ali u toj igri, nažalost, uvijek ja izgubim. „E pa ovaj put neće tako ići”, pomislila sam.
Dakle, drugarica dobija zadatak da, u slučaju da joj se ne javljam, šalje poruke tipa „Tog dana je uradio to i to i poludela si zbog toga!”. A takvih situacija je makar bilo na pretek.
Sljedeća taktika sa njom bila je da, u slučaju kritične situacije, iscenira da joj nije dobro i završi u bolnici (što se, naravno, ne bi i zaista desilo).
„Čekaj, stani, šta ako ti kaže da će on da te odveze u bolnicu da me vidiš”, čujem sa druge strane slušalice. Uf, to bi već bio problem. Da ne bih došla u iskušenje da kažem „Ma nema veze, biće ona ok”, odustajemo od ove strategije.
Korak br. 2 – Alkohol
Ok, ovo ste vjerovatno mogli i da predvidite. Mada treba napomenuti da se ova strategija ne preporučuje trudnicama, mlađima od 18 i tako dalje.
Dakle, stižem na rođendan, uručujem poklon i ulazim u prostoriju sa gostima. Tu zatičem svega četvero ljudi i među njima dobro prepoznatljivo lice, koje u posljednje vrijeme najčešće viđam u svojim noćnim morama.
Odmah nakon upoznavanja sa jedinom osobom koju nisam znala do tada, i pod izgovorom da „ostale znam, pa da se ne pozdravljamo bezveze”, hvatam se naravno – za flašu! Drug me pita da li želim možda neko drugo vino. „Ne, ne hvala, ovo ovdje je baš odlično!”. A kako i ne bi bilo kada mi se cijela čaša već sliva niz grlo.
Nisam još stigla ni da sipam drugu čašu vina, a moj bivši dragi već je krenuo da dobacuje ,,forice“ u mom pravcu. Pošto sam obećala sebi da ću ignorisati postojanje dotične osobe te večeri, ne reagujem na prvo…ni na drugo, a onda dolazi do trećeg obraćanja. Već pomalo pripita, pokazujući na njega, ali gledajući u ostale goste, izgovaram „Nešto se čuje iz ovog pravca, jel i vi čujete?”.
Ok, vrijeme je za korak br. 3 – kako pobjeći ranije?
Kada je riječ o trećem koraku, ja sam imala tu sreću da nekoliko dana ranije ugovorim odlazak na žurku sa drugaricom baš te kobne večeri. Moj bivši je imao izgleda sličan plan pošto je i on otišao ranije. Ali ne prije nego što sam ja, polupijana, održala svoje predavanje o tome zašto ne želim više da komuniciram sa njim.
Dakle, on odlazi. Na izlazu se rukuje sa svima, ali kada red dolazi na mene nabijam glavu u telefon. Naravno da neću propustiti poslednju priliku da „pokažem zube”. Međutim, kada poslije nekoliko sekundi shvatim da svi gledaju u mene kao da „igra bijela mečka”, ipak pružam ruku i rukujem se najbrže moguće, praktično sa vrhovima njegovih prstiju.
Poslije njegovog odlaska nije mi svejedno, ali nastavljam da pijem i brzo bježim na žurku. Kasnije te večeri shvatam životnu lekciju – nema bukvalno ničega što malo alkohola i dobrog druženja sa kvalitetnim ljudima ne može da popravi.
