Partnere najčešće biramo iz čudnih razloga, obično nismo iskreni na početku a često imamo i neka suluda očekivanja da sve treba da bude savršeno. O ovim, ali i drugim ljubavnim temama, razgovarali smo sa Brunom Šimlešom, autorom knjige Ljubavologija
Naš sagovornik je autor osam knjiga iz oblasti popularne psihologije, a kod nas u Srbiji objavljena je samo jedna – Ljubavologija. O ljubavi je Bruno uvijek raspoložen da priča, pa na početku ovog razgovora objašnjava da ona nije samo ono što se razvija između partnera, iako se skoro poistovjećuje sa tim.
O tome kako se ponašamo u toj, komplikovanoj formi ljubavi, naš sagovornik navodi da je jedna od najvećih zabluda da sve na početku mora da bude savršeno, pa se onda pretvaramo i stvaramo lažnu sliku o sebi kod parnera.
– Partnere najčešće biramo iz nekih jako čudnih razloga, obično nismo iskreni na početku, glumimo da smo nešto što nismo – da bismo ih osvojili. Nastavljamo da glumimo da bismo ih zadržali, i vrlo često mi nismo „svoji“ u partnerskom odnosu. Imamo i neka suluda očekivanja da sve treba da bude savršeno, ili da je recimo posao „gotov“ kada stavimo prsten na ruku.
Bruno kaže da cijeni partnersku ljubav ali ne bi ljubav u cjelini svodio samo na taj jedan oblik, to je samo jedno njeno lice a ona je mnogo više od toga.
Mnogi misle da mogu da pokažu pravo lice kad partneru stave prsten na ruku
Prijatelje volimo čistije. Za razliku od parnerskih, ljubav prema prijateljima je čistija i sveobuhvatnija, najviše zato što ih privlačimo tako što smo iskreni. Kada se srećemo sa prijateljima, mi ne glumimo da smo nešto što nismo. Za razliku od toga, s partnerom želimo da se prikažemo ne samo u najboljem, nego i nerealnom svjetlu.
– Želimo da mu damo do znanja da se nama sviđa nešto što nam se objektivno ne sviđa, da pridobijemo njegovu pažnju na razne načine. S prijateljima to nije slučaj, s njima već na početku krenemo sa više časti, integriteta, i zato s njima možemo lakše da uspostavljamo dugoročne odnose, kaže naš sagovornik.
Najlakši oblik ljubavi. Većina ljudi prirodnu, spontanu, bezuslovnu ljubav osjeća prema kućnim ljubimcima i maloj djeci. Međutim, kako djeca počinju da se razvijaju i često sukobljavaju sa sa roditeljima, ta ljubav zna da kopni, a često je i uslovljena.
– Recimo: voljeću te ako se ti ponašaš ovako, upišeš tu školu ili fakultet, viđaš se s onim momkom ili djevojkom… Kako djeca sazrijevaju, tako mi postavljamo sve više uslova, i onda se onaj bezuslovni dio ljubavi nekako gubi. Ne kažem da tako treba, ali u praksi je tako.
U praksi se dešava da se bezuslovni dio ljubavi prema djeci gubi kad ona počnu da se suprotstavljaju
Ne može samo da se pucne prstima. Zanimalo nas je i šta misli o toliko aktuelnoj ljubavi prema sebi.
– Mene kao autora knjiga iz područja duhovnosti, popularne psihologije, muči i ne sviđa mi se kada se ideji ljubavi prema sebi prilazi paušalno. U većini knjiga pročitaćete: „Samo zavoli sebe i odmah ćeš se osjećati bolje.“ Ali, to nije stvar puke volje. Nije kao da pucnemo prstima i odjednom dođe do promjene a pet minuta prije toga – ja ne volim sebe. Onda odjednom samo poželim da se zavolim i to se nekako misteriozno i desi. Inače me muči ta, kako je nazivam – samoduhovnost: samo poželi biti prisutan u sadašnjem trenutku pa ćeš uspjeti, samo poželi da oprostiš, pa će ti se srce otvoriti, svemir će ti poslati potrebna iskustva. Neće, na žalost, stvarnost nije tako banalna. Volio bih da jeste. Mi smo izuzetno kompleksna stvorenja, imamo jako puno uloga, obaveza, odgovornosti, stvari koje objektivno moramo i onih koje mislimo da moramo raditi.
Napunite prtljag zdravim poštovanjem vrlina. Bruno Šimleša predlaže i kako da zaista razvijate, važnu, ljubav prema sebi.
– Umjesto da se svakog jutra gledamo u ogledalo i pet minuta govorimo da smo savršeni, kako je sve u našem životu u najboljem mogućem redu, bolje je razvijati zdrav odnos prema sebi, počevši od poštovanja i uvažavanja vrlina i prednosti. U bitku sa manama treba krenuti nakon što se opijemo ljepotom svojih vrlina. Ne kažem da zaboravimo da imamo mane, već da ima više smisla da budemo svjesni vrlina, recimo marljivosti, sposobnosti da slušamo, praštamo, i onda zahvaljujući tom samopouzdanju krenemo u bitku s manama. Mane ne treba da zaboravimo ali kada krenemo na putovanje otkrivanja sebe – napunimo prtljag zdravim poštovanjem svojih vrlina. Ljubav prema sebi ne rađa narcisoidnost, egoističnost, prepotentnost. Ljudi koji vole sebe su zapravo oni koji znaju koliko vrijede i nemaju stav da su vrijedniji od drugih, smatra naš sagovornik.
Da li ste spremni da date prioritet svojim vlinama i obogatite svoj život raznim oblicima ljubavi? Od onih najčistijih do onih o kojima se toliko priča, piše i pjeva, a ponekad, e ponekad i „glava zna da boli“. Ne razmišljajte samo o tom obliku. Važno je znati voljeti, a koga i šta, neka to bude vaš izbor.
Tekst: Željka Zebić
Izvor: antistresvodic.rs
