Jedan otac odlučio je napraviti video kao ličnu potrebu da odbrani svog sina i sve one koji imaju Down sindrom od neznanja koje je sadržano u drugim ljudima.
” Pravim ovaj video jer osjećam da moram karmično da prihvatim ono što se upravo desilo mojoj duši, predpostavljam. Tražio sam film i tu je bio otac sa dva sina, također su tražili filmove. Otac je spomenuo da izaberu film, i tada čujem sina koji pita oca šta je Down sindrom. To je imalo veze sa filmom koji je odabrao, klinac koji je u filmu ima Down sindrom i tematika je oko bejzbola. Supruga i ja smo ga gledali, dobar je. I da, otac je rekao da je to bolest. Bolest da ne znaš ništa. To je jedan od onih momenata u kojima ne znaš kako se ponašati, kako reagovati. Nisam rekao ništa jer nisam jedan od onih likova koji se unosi ljudima u facu i govori što misli ali čuo sam glas u svojoj glavi koji mi je govorio da mu kažem šta je to. Međutim, nisam. Dopustio sam da ignorisanje raste u jednoj novoj generaciji i iznevjerio sam sina. Ne želim biti emotivan oko ovog ali moram da prihvatim to jer sam ga iznevjerio u tom momentu. Down sindrom je doslovno jedna od najljepših stvari koje su mi se desile u životu. Zabavno je, brilijantno je, nevjerovatno je, smiješno je, ljubazno, umiljato, odlični su učitelji osobe sa ovim sindromom. To nije bolest, nije čak ni nedostatak. To što sporije čitaš ili ne trčiš tako brzo, ne znači da imaš nedostatak. Ovo sam naučio od Turnera, nedostatak je stvar percepcije. Ja vjerujem da su ljudi učitelji i učenici. Mi smo oboje, imamo sposobnost da podučavamo stvarima ali i da učimo. Dobro obrazovan čovjek nema više toga čime će da poduči od mog sina, on ima druge stvari kojima to može ali nema više. Njegovo znanje nije vrjednije. Down sindrom je najbolje što mi se dogodilo ali ja nisam to rekao. Nisam istupio za mog sina i druge ljude sa ovim sindromom. U tom momentu bilo je poražavajuće za mene. Zato sam odlučio da ovo zabilježim javno. Za sebe. Hvala.”