Ha se kakvi jemeci spremaju, muško prvo proba. Ide mu zvrk pite, vrele, tek iz rerne izvađene. Nema veze što je muško maksum. Jok! Pored njega može biti butum ženskinja, od stare majke, nane, matere, sestre, tetke, komšinice – to nema veze. Sve su u jednom solidarne, nek’ mali Huso od pet godina prvi umoči.
Što više gledam današnje muškarce, sve mi jače zveči u glavi ona narodna: „Ne valja muško da gleda!”
E ta se može čitati na više načina.
Nekad, u ne tako davna vremena, ova da ne valja muško da gleda, bila je uteg koji je morala nositi svaka žena.
A što je najčudnije, ovu su izreku prenosile upravo žene. Išla je od majke do supruge, od kćerke do svekrve, od maćehe do punice. Svaka je svome mužu, sinu, ocu, bratu iz nake potpune miline, udovoljavala i davala sve, „samo da muško ne gleda”. Da mu ne ostane ah na nešto.
I tako je s generacije na generaciju udovoljavano muškinju, a da se nikad nije ušlo u praizvor i korijen ove kovanice.
A korijen kaže da, ustvari, ne valja mušku da gleda golotinju, ne spada ga da bulji u tuđu ženu, da bleji k'o ovca kad ugleda rasno žensko i da mu ne ispadaju oči k'o findžani nad kakvom ovodunjalučkom ljepotom. E to ne valja!
Ali se kod naših nana to pretvorilo u suštu suprotnost.
Ha se kakvi jemeci spremaju, muško prvo proba. Ide mu zvrk pite, vrele, tek iz rerne izvađene. Nema veze što je muško maksum. Jok! Pored njega može biti butum ženskinja, od stare majke, nane, matere, sestre, tetke, komšinice – to nema veze. Sve su u jednom solidarne, nek’ mali Huso od pet godina prvi umoči.
One drhte od želje da kusnu pitu, ali hajcaju se između sebe, treba da se zna šta je adet. Prvo stara majka, pranana Husina, progovara:
– Muniba, de ti prvo našem Husi izvadi, i njemu daj sredinu, ono srce. Ne valja muško da gleda. Hajde, de, Huso naš plahi, ti prvi kusni.
Huso ne konta, ali nema veze, one ga nutkaju i pitaju k'o gladno vrapče. I tako su se u tom fazonu i na tom principu, samo s dvije-tri varijacije na temu „ne valja muško da gleda”, odgojile čitave generacije muškinja, koji i dan-danas smatraju da je rega ako ih mati tetoši u pedesetoj, da im se čitaju misli, udovoljava u svemu, da im se pruža svakakva gotiva, a da ako tek muško pokaže kakvu kvalitetu, ide hizmet vantaki.
E taj „koji ne valja da gleda” zato gleda da im žena pere noge i čita novine, jer bi, srce drago, mog'o oči izgubit’ na sitnim slovima. Majka mu ispunjava svaki hir, a sestre za braćom letaju k'o starlete od rijalitija do rijalitija, samo da braća popune svoju kasicu prasicu.
I, ne, nisam ja ovo prenapuhala.
Pa znam lika koji je odrast'o na ovoj iskrivljenoj usmenoj predaji. Od malih su ga nogu nana, majka i sestra razmazile, a sve da on ne uzdahne na nešto, da mu teško ne padne, da mu kao„jedinom muškarcu u kući”, jer mu je otac rano umro, ne ostane ah na neku stvar. Da mu se, eto, ispuni i neizgovorena, a možda i nepomišljena, želja.
– Dedera, nek Mustafa prvo okusi ovo slatko od đulbešećerke, za njega sam ga maksuz spremila. Lani sam pravila i svidjelo mu se, e sad velim samo ću njemu teglicu napravit’. Stara sam ja da ugađam svima. A za njega mi, bogami, ništa nije teško. Znate da ne valja muško da gleda, može mu se sjeme zatrti!
Nikad nikom neće biti jasno što će mu se sjeme zatrti ako ne proba đulbešećerku. Il’ burek il’ kakvu halvu. Pogotovo zato što se kod nas sve, da prostite, oko guzice vrti. Neće mu se sjeme zatrt’ ako se prvi ne uhvati lopate, ako ne kopa, nosi crjepove, malta kuću, sadi salatu, nego će mu se, eto, sjeme zatrti ako prvi ne proba naninu dolmu(?).
E jedino ako narodni mudrac nije pod tim mislio da ne valja samo muško da gleda, nego valja nešto i da radi. Prevedeno na savremeni jezik digitale, to bi značilo da ne gleda ove crtane kanale, nego da nešto i sam radi. To jest, da ono što vidi provede u praksi.
Šalu nastranu, danas se možda ne govori u svačijoj kući ovako, ali su ove relikvije ostale kucakat’ u glavi dobrog Bošnjanina.
Ovaj koga dobro znam, a odrast'o je mažen i pažen, sada je doslovno trut. S raspodjelom poslova u kući baš k'o trut u košnici. Njegov je zadatak da jede i sjeme svoje provede.
Samo je u jednom razlika između ovog našeg i truta iz košnice: pravog truta kad obavi spomenuti poso, pametne žene (majka, žena, sestra i kćerka pčela) izbace iz košnice da crkne od zime i gladi. Ovome našem dembeliji se to ne može desiti.
Potpisujem.
Indira Kučuk-Sorguč
Izvor. azramag.ba
