Jedni su se smijali, drugi opet dozivali sa onim trećim do njih i tako, kako je to i inače u 24-ci, gurali se do izlaznih vrata autobusa. Vadila sam slušalice iz ušiju i istovremeno, po običaju, brzo oblačila kaput i u torbu gurala sve što sam u posljednjih sat vremena povadila na sebe: ruž, ogledalce, nepročitanu knjigu, zgužvani omot od čokolade…
Gunđajući: „Zar to nisi mogla početi sakupljati na prošloj stanici?“
No, kako to obično biva, iz mase se uvijek izdvoji ona jedna misao koju si trebao da čuješ. I koja prekida svaku drugu. Par sjedišta iza mene, muški glas je podrhtavao. Izgovarao previše riječi u prekratkom vremenu. Ali je samo jedna rečenica prozujala prejako. Profesionalna deformacija novinarke učinila je svoje.
Iz ono malo vremena što mi je preostalo uhvatila sam kontekst priče. Njenu šansu nije dobio. Zapravo, nije niko, do tog jednog. Navodno je proteklu noć došao pijan sa „drugarom“ i dobro se izgalamio što ga je bezbroj puta nazvala dok su bili vani. Rekao joj je da nikad neće oženiti paranoičnu curu kojoj smeta da izlazi sa prijateljicama i da baci tu haljinu sa sebe. Prekratka je.
„Kreten je zaboravio na njihovu večeru sinoć. Isto kao što je zaboravio i da je tri put do sad prevario sa „drugaricama“ i amaterski se preletio. Zaboravio je i da je ta crna haljina, što je obukla za njihovu godišnjicu, jedina koja joj je ostala od njenog pokojnog oca.” – objašnjavao je momak sa sjedišta.
“On je kreten, a ona k’o dijete… Za nju je takvo ponašanje, s vremena na vrijeme, prirodna stvar. Ona prosto ne zna da to može i drugačije. Ona ne zna da sve može drugačije…“ – sve tiše govorio je momak iza mene ili sam ga sve tiše ja čula… Moj mozak je zastao na toj prostoj rečenici: da ona ne zna da može i drugačije.
Ubrzo nakon toga sam izašla…
I narednih nekoliko dana ostala da se pitam dvije stvari: zašto je ova rečenica ostavila tako snažan utisak na mene i… Koliko je samo tih koji ne znaju da može i drugačije?
Bit će da sam i ja jednom stojala u redu čekajući za šaku ljubavi od nekog ko je imao samo pod noktom. Vjerovala sam da se ljudi mijenjaju i da se on samo plaši vezivanja, ali me ustvari voli. Kada moja haljina njemu nije bila lijepa, onda vjerovatno i nije bila čemu. A obaveze čovjeku pomute um, pa može da zaboravi na dogovor. Drug se javio u trenutku kada je stigao sa posla i onda je tako izašao sa njim, ne razmišljajući…
Šta je sve jedna žena u stanju izmisliti sebi i drugima da bi oprala onog kog’ voli…
Zapravo, možda samo misli da voli. Jer ne možeš voljeti nekog ko čini sve da ti pokaže koliko ne vrijediš, premda to nema veze sa stvarnošću. Iako ništa od nabrojanog nisam doživjela, znam da teža od ljubavi samo je iluzija o njoj. I da nekoliko prostih stvari, koliko god teške bile za svariti, moraju doći do mozga.
Neko ko te stalno povređuje ne može istovremeno i da te voli.
Neko ko jedva čeka provesti vrijeme s tobom, ne može zaboraviti da je to za nekoliko sati.
Neko ko zabranjuje da radiš i oblačiš bilo šta što te čini sretnom te ne poštuje.
Neko ko je u stanju nekoliko puta zamijeniti te s drugom, ne zna tvoju vrijednost.
I neko ko vas ne voli i ne treba da vas voli… Ta privilegija pripada nekome drugom!
Svaki puta kada se nađete u jednoj takvoj situaciji, znajte da MOŽE DRUGAČIJE!
Može i postoji neko ko će nakon posla (i mrtav umoran!) trčati da vas vidi. Ne da to neće zaboraviti, nego će samo o tome da misli. Zašto umjesto jutarnje svađe ne biste dobile poljubac u čelo i pitanje: „A šta ćemo danas za doručak?“ Dok se taj neko ne javlja na vaše pozive, postoji neko ko bi vas pozvao prvi. Njemu ne bi smetalo da u lokalu punom najljepših djevojaka ušetaš u staroj trenerci i bez šminke. Vjeruj.
On bi kazao da si carica i zagrlio te, jer ga baš briga u čemu si. Tu kratku haljinicu pokrio bi svojom jakom, ali samo ako ti je hladno. Cijenio bi te do neba i vidjela bi to u njegovim pitanjima kada te pita za mišljenje o ozbiljnim i bezveznim stvarima. Neko takav pričao bi o tvojim uspjesima i ponosio se njima. Rješavao tvoje probleme i ne bi mu bilo teško. Ne bi pomislio da si paranoična, jer nikada ne bi dozvolio da to postaneš. Ne bi tebe činio ljubomornom sa drugim djevojkama, nego bi sve druge djevojke učinio ljubomornim s tobom.
I volio bi te za razliku od tog kretena koji te voda kao lutku, jer zna da sve može drugačije i sretnije. I voljela bi ga, istinski i do kosti, za razliku od tog kretena za kojeg samo misliš da ga voliš. Nekog takvog ne možeš, ne smiješ i ne trebaš da voliš. A zašto? Zato što…? Da. 
Piše: Azra Bajraktarević
