Izvor: Jasmina Hodžić
Ovu rečenicu parovi koji su uključeni u proces medicinski potpomognute oplodnje itekako dobro razumiju.
Svaki par otprilike ima istu početničku priču…
Dolazak na polikliniku za vantjelesnu oplodnju , gdje razgovor sa IVF stručnjakom budi nadu da ipak postoji način da postanu roditelji. U ovom momentu par osjeća početničku euforiju. Napokon je dobio saveznika u svojoj borbi. Nekoga ko će pomoći.
Nakon dobijenog saveznika par kreće na put koji svima ostalim ljudima izgleda lagan.
“Šta je to, par pregleda, par injekcija, nekoliko tabli tableta i postupak je završen.”
A nije tako. Koliko god postupaka da par ima iza sebe, nikad nije jednostavno. Ko god da Vam kaže drugačije, ne govori istinu.
Svaki put. Bio prvi, ili ne podjednako je težak, u psihičkom smislu. Ispituje granice toga koliko ste jaki.
Nema muškarca, bez obzira da li se radi o doktoru ili nekom drugom radniku, čija ruka neće zadrhtati kada u suprugin stomak treba da da injekciju.
Foto: Ekaterina Vidyasova / Shutterstock.com
U ovom period sve dolazi na površinu i ranjivost i uplašenost. Strah je dobio ime, zove se neplodnost. Primarna ljudska emocija, koju svaki par koji se bori sa neplodnošću razumije. Strah od neuspjeha, strah od osude okoline, strah od prvog pokušaja, strah od prethodnog pokušaja koji nije uspio…
Koliko je spreman par da se bori sa strahom i drugim emocijama da bi došao do svog djeteta? Koliko je spreman da ide daleko po svoje dijete? Kao psiholog zaposlen na IVF poliklinici, kažem do krajnjih granica psihološke izdržljivosti i strpljenja.
Međutim, za neke stvari u životu potrebno je upravo to strpljenje. Ako ne dolazi do trudnoće u onom momentu baš kada par želi, ne znači da nikada neće doći do nje.
Prilikom prolaska kroz IVF postupak par se suočava sa gomilom okolnosti na koje nije spreman, ali se prilagođava… Izlazi jači iz te borbe, uporniji i istrajniji. “Odlazak” do svog djeteta ni za jedan par nije isti. Neki tim putem prođu lako, iz prvog pokušaja. Nekome je put trnovit i vijugav.
Ali nema cijenu kada par jednog dana bude držao svoje dijete u naručju…
Napomena: Autorka je magistrica psihologije, zaposlena u jednoj bh. poliklinici za vantjelesnu oplodnju.
