“Ponedeljak ujutru. Kasnim na fakultet, trčim za autobusom, srećom pusti me vozač da uđem. Kako sam sela, čula sam priču dveju drugarica kako se žale jedna drugoj. Long story short: momci su im bolesno vezani za majke i ne znaju šta da rade. Da se razumemo, ja nikada nisam bila u toj situaciji, ali su mi dovoljno zagolicale maštu da neko vreme razmišljam i o tome.
Šta da se to meni desi? Je li to uopšte i normalno? Da li takvi momci ikada i shvate da imaju devojku, a ne mlađu verziju svoje majke koja tek treba da se razvije kao neki ljudski pokemon od kog se očekuje da u jednom momentu u potpunosti preuzme maminu ulogu.
Da stvar bude još strašnija, zbunjena devojka ili žena pored svih problema sa opsesijom svoga dečka/muža, nailazi na još jedan (ne mali) problem. Pričaju mi da u takvim slučajevima kada je mama transparentno proglašena za najbolju i najsavršeniju ženu na svetu, ona prestaje da bude samo majka, već postaje najveća sila zemaljska – sveopšta kraljica sinovljeve duše – mamica. Ona je pritom svesna svog uticaja na sina i ako odmah ne reagujete – brzo ćete doći do momenta gde vam više nije jasno da li se zabavljate sa njom ili sa njenim sinom.
A ima li išta smešnije, čudnije, a životnije od takvog trougla?? Njegova mama kao ultimativna tigrica koja i zubima i kandžama čuva svoje mladunče, on – beznadežni Edipovac i vi… Vi… Zapravo, u ovoj kombinaciji ni ne mogu tačno da odredim koja je vaša pozicija…
E sad… da ne bude da samo nabrajam probleme, jer one koje ovu priču žive, ne moraju dalje da razmišljaju da bi shvatile koliko je takav odnos truo i naporan. Ono što ću sada uraditi je predložiti sledeće:
U REALNOSTI U KOJOJ VAM SE NJEGOVA MAJKA NE DOPADA
PRVI KORAK je da probate da joj se približite, pokažete joj da ste vredne njenog sina, da imate najbolje namere i da će uz vas njeno mladunče imati uvek obrisan nos, pa i da će možda u jednom momentu i sam naučiti kako da ga briše. Ko zna, možda upoznate i njenu drugu stranu – onu sa kojom zapravo možete da razgovarate i popijete kafu s vremena na vreme.
Ukoliko vam to ne pođe za rukom… sledi DRUGI KORAK… Imate i vi zube, a i dušu. Vi ste žena koja zna šta hoće, a šta neće. Želite da imate svoj život koji ste odlučile da podelite sa svojim partnerom i zašto biste ikada dozvolile da vam se iko u to meša? Ta vaša odluka da provodite vreme s njim je privilegija za njega, a ne za njegovu majku. Distancirajte se. Ne dozvolite da vas iko potcenjuje. I nije bitno što je to njegova ikona, jer ako vaš partner uporno ne može da razume da vas njene reči i dela povređuju i da imate potrebu da se od toga izolujete, onda taj čovek i ne zaslužuje da ga zovete svojim muškarcem; jer on i nije muškarac, nego dečak. A kako od dečaka jednog dana očekivati oca svog deteta kojem zapravo i jedino želite da budete majka?
Ne dajte na sebe! Veza i brak podrazumevaju da su partneri jedno drugome primarni. Ako to nije slučaj, a to odmah ne regulišete, onda imate ozbiljan problem. No, srećom, nikad nije kasno. Ne odustajte od svoga mira. Razmislite dobro šta je najbolje za vas sada i kakvu budućnost možete da očekujete od tog „sada“. Izvagajte dobro
pa presecite, ali tako da vi niste ona osoba koja izvlači deblju stranu!”
Piše: Tamara Roksandić
Izvor: žensketajne.rs
