Život je nepredvidiv. Svaka čast planiranju i dogovaranju, ali tek kad mi se dese neplanirane stvari, spontano, bez najave, onda se suočim s tim nekako jače.
Jer im se nisam nadala.
Jer ih nisam očekivala.
Želja je oduvijek tu negdje bila prisutna. Postojala je u meni baš dugo.
Život je išao svojim tokom. A ja sam priželjkivala to jako.
Nije mi dan počinjao tom mišlju niti je završavao tako da to vrtim po glavi, ne.
Želja je tinjala tu negdje u ćošku moje glave.
Snažna želja.
Želja za dvojicom.
Prvi put mi se to desilo planski, smišljeno i dogovoreno. I bilo je bezveze, prazno i nikako.
Od tada je prošlo 10 godina.
A onda su mi se desila njih dvojica.
Sve se odigralo nekako brzo, bez pregovora, dogovora, planiranja.
Čist seks.
Razmjena energije. I fluida, naravno.
Predala sam im se skroz. Ogoljena. I gola.
Pogledi su se sretali, ruke preplitale.
Uzdasi su se nizali.
Nepoznate osobe su se našle.
I uživale zajedno.
Čisto. Bez prikrivenih misli.
Zaista sam uživala.
Uživala sam u svakoj sekundi, svakom uzdahu, svakom pogledu.
I osmijehu.
Svaki dodir zbio se baš tamo gdje i pripada. I onako kako treba.
Želja se osjetila u zraku. Bila je jaka, stvarno jaka.
Svaki nam je pokret bio usklađen i to me dodatno uzbuđivalo. Jer – nepoznati, a sve savršeno teče.
Pratili smo se.
Osluškivali.
Ježila sam se.
I zaplakala.
Sve mi se skupilo.
I nije mi bilo važno ni koliko je sati ni koji je dan. Ništa. Samo ti trenuci.
I sviđala sam se sama sebi, ja, ta ja koja sam s njima bila.
Prava ja, ona u punom sjaju.
Gola.
Njihova.
Bez straha i brige.
Sretna.
I slobodna.
Nisam razmišljala ni o čemu drugom.
Zagrlili smo se. Ruke se ispreplele. I bilo mi je jako toplo.
Ponoviti se može i hoće ta situacija. I uzdasi. I pogledi.
Ali nikad više taj prvi put. Nikad više taj uzdah i taj pogled.
Bolji vjerovatno, ali nikad više taj.
Izvor: Lola magazin
