“Žena mog bivšeg muža je divna osoba i hala Bogu da postoji. U prilog tome kolika je carica, šalje mom sinu i meni teglu domaćeg džema, jaja i teglu meda.“
Ovaj status koji sam objavila je izazvao duhovite komentare mojih prijatelja i kolega i imao je mnogo lajkova. Moja kolegnica Ana je rekla da “ona to ne bi jela“, urednik me je nekoliko dana kasnije, kada me je zabolio stomak pitao da li sam jela “onaj džem”, a Jelena je dodala “ja ovo stvarno ne mogu. Volim te, ali ne mogu. Jbg. Ograničenja.“
Mrzim opšta mjesta. Sve lijepe žene nisu glupe i ne treba da crknu, svi muškarci nisu svinje, svekrve rospije, nisam htjela plave stvari kada sam rodila sina, i ja nikada ne nosim roze. Tako ni ženu bivšeg muža nikada nisam doživljavala kao neprijatelja. Ona je od početka (iako je početak bio sasvim blizu mog razvoda) bila osoba koja svojim ponašanjem zaslužuje veliko “bravo”. A analizirala sam, nije da nisam.
Kada je S. prvi put išao na put s vrtićem, ona je sa njegovim tatom došla da ga isprati. Tada je još bila u nemilosti našeg četvorogodišnjaka. Sjećam se da je prišla da ga zagrli ili pomazi po glavi prije nego što je ušao u bus, a on je hitro izmakao glavu. Otac ga je opomenuo zbog toga. Gledala sam je. Nasmiješila mu se i rekla: “Nema veze, drugi put ćemo to.” Imala je jako mnogo strpljenja. Danas je njegova omiljena osoba i njihov odnos je jako komplikovano prepričati jer se razumiju očima.
Hoću nešto da kažem svim ženama, majkama koje po defaultu blate, mrze, opanjkavaju, kunu, psuju nove supruge i djevojke svojih bivših. Ili ste mnogo jadne, ili emotivno niste raščistile svoju priču, pa na neki bizaran način i dalje volite te svoje bivše. Get over it! Tim novim ženama nije lako.
Prvo treba da prihvate vaše dijete i zavole ga, a nisu ga rodile. Onda treba da prežive njegovo mučenje jer će ih jako dugo podsvjesno upoređivati sa vama. To često umije da liči na torturu koju Mizeri priređuje svom omiljenom piscu Polu Šeldonu. Onda, su, ako se to prevaziđe, vječito šunka u sendviču između vas, vašeg bivšeg i djeteta. Ako ne istrunu, na konju su. Osim ako ih vi ne hejtujete sve do zagrobnog života.
Dakle, dovoljno je da su dobre prema vašoj djeci i da vas poštuju onoliko koliko je to normalno, poželjno, i ah, toliko lakše. Onda vam život postane mnogo ljepši. Meni je lijepo što je žena mog bivšeg muža odstupnica mog sina, njegova osoba od povjerenja i što u njoj ima saveznika kada smo mu otac i ja nesnosni i kada nema gdje da se skloni. Lijepo mi je što je toliko voli i što ona voli njega. Divno je što mu o meni nikada nije rekla ružnu riječ i što je stekla njegovo poštovanje doživotno. Zar nije privilegija da u životu sasvim slučajno dobiješ takvu osobu?
Ona i ja nismo drugarice i nikada to nećemo biti, ali razmijenimo poneku poruku i kada sam zabrinuta ili ljuta zbog neke od teških faza u njegovom odrastanju, ona uvijek kaže: “On je super. Vidjećeš, sve će to biti u redu.” Meni momentalno bude lakše.
Zato te tegle meda i džema nisu zatrovane, a opaskama mojih ljudi mogu od srca da se smijem. Ovo joj nikada nisam rekla, pa eto, nadam se da čita i da se smije i sama (obećala si da ćeš mi ove godine poslati teglu džema od jagoda, nisam zaboravila, jedva čekam).
Izvor: Noizz.rs
