“Vreme, novac, energija. Čuveni trougao mogućnosti gde možeš odabrati samo dva. Kada se, jednom u sto godina, i poklope sva tri pa možeš da otputuješ gde god poželiš, moraćeš da sačekaš da se poklopi i nekoj od osoba koje bi želele da pođu s tobom, a koje želiš kraj sebe na putu.
Ja više ne mogu da čekam da se zvezde poravnaju, prođe kometa i planete okrenu i zato, ako se ovog leta ne nađe društvo za put, idem na more sasvim sama.
Unapred znam koja me pitanja očekuju, i zato želim da na njih odgovorim odmah – svima koji žele ali se plaše, onima koji misle da to nije dobra ideja, ali i sebi.
„…SASVIM SAMA? A ŠTA ĆEŠ SAMA, BIĆE TI DOSADNO!”
Pa, da vidimo: idem sasvim sama, prvi put u životu, u mesto koje nikada do sada nisam posetila, da se bez ičije pomoći snalazim i provodim, a društvo će mi praviti ljudi sa kojima nikada ni reč prozborila nisam?
Dosadno sigurno neće biti.
„PA ŠTA ĆEŠ DA RADIŠ? S KIM ĆEŠ DA PRIČAŠ?”
Kupaću se, sunčaću se, obilaziću gradove i muzeje, odlaziti na koncerte, predstave i lokalna dešavanja. Ujutru mirne kafe s mirisom mora, uveče žurke. Učiću novi jezik, običaje i kulturu. Čitaću knjige. Posmatraću ulice i u dnevnik beležiti boje sa ženskih lica, mirise s pijaca, kapi vode koje se blistaju na čamcima.
Upoznaću nove ljude, sa drugog govornog područja – i ovo nije neko ludilo koje je meni palo na pamet jer nemam s kim! Postoji čitava subkultura mojih istomišljenika, kaučsurfera, zaljubljenika u nekonvencionalna putovanja koja drugima deluju neudobno i nimalo glamurozno, ali od kojih ne postoji ništa autentičnije.
Takav razgovor i upoznavanje s lokalcima ne mogu se naći ni u kakvim planiranim putovanjima, a ako ideš sam – prinuđen si da im se obratiš za pomoć, ali i zabavu.
„JE LI TO UOPŠTE BEZBEDNO ZA ŽENU, DA IDE SAMA?”
Nesreće se dešavaju svima, svuda u svetu – to je problem za oba pola, u susednoj ulici, ispred zgrade ili na drugom kraju sveta.
Postoji lista bezbednih mesta i država za žene, i imaću je na umu; bilo da se odlučim za „hladovanje” u Švajcarskoj, putešestvije do Islanda ili Meksika, ili dobro poznatu, blisku Grčku i avanture kao što su Santorini, Krf ili Evia letovanje. Ja da se čuvam znam, a malo sreće uvek treba.
Sem toga, pre mene su išle mnoge, poput Nike Bogdanić i Ane Bakran, i to ne samo na letovanje – to su devojke koje su same proputovale mnoge države, i svedoče o tome kako je samostalno putovanje uzbudljivo i jedinstveno iskustvo, bez obzira na sve nevolje koje se mogu naći na putu.
„ZAR TI NIJE LAKŠE DA SAČEKAŠ NEKU DRUGARICU ILI DEČKA, PA DA IDETE ZAJEDNO?”
Jeste, naravno da mi je tako lakše, to uvek uradim. Baš zato sada hoću da uradim nešto drugo.
Ovog leta neću da čekam, već ću da odaberem termin koji mi odgovara u potpunosti, i putujem kako meni odgovara. Nekome je muka u kolima, neko se plaši aviona, neko je već sto puta bio tamo gde se meni ide, a neko bi da sto prvi put ide na mesto koje već znam napamet i koje mi je odbojnije od one bare što se napravi na raskrsnici preko puta zgrade.
Tih nekoliko dana u godini odvojiću samo za sebe i svoje planove: onoliko koliko je lutanje po nepoznatom gradu s mapom u rukama zastrašujuće, bar je duplo uzbudljivije i jedva čekam da se ne prilagođavam nikome.
Jedva se suzdržavam da se odmah ne spakujem.
„IZGLEDA DA SI VEĆ ODLUČILA?”
Izgleda da jesam.”
Autorica: Anja Milovanović
Izvor: lolamagazin
