Jedna žena juče nije imala novca da plati račun u marketu. I niko se nije zamislio na njenom mjestu. Čak su je osuđivali. Ne mogu da dokučim da li je njen “grijeh” bio taj što nije imala novca ili što je bila sređena, jer izgleda ljudi ne opraštaju tu kombinaciju.
Naime, žena u četrdesetim godinama je na kasi marketa, jako dobro obučena i našminkana. U korpi su joj kafa, čokolade, sok… Očigledno ide negdje u goste. Kasirka provlači artikle i govori joj da je račun oko 30 KM. Žena daje jednu karticu, kasirka provlači. Odbijena, nema novca. Žena moli da provuče ponovo. Ljudi se komešaju, red se formira iza nje. Ponovo odbijena.
Vadi drugu karticu i daje kasirki. Odbijena i ona.Žena odlučuje da smanji račun, tj da vrati dio toga što je uzela. Moli kasirku da sa računa ukloni kafu i čokoladu. Račun je sada malo manji od 20 KM. Prva kartica – ponovo odbijena. Druga kartica – takođe.
Žena nema novca. Kasirka je nervozna, prevrće očima, ljudi u redu negoduju. Žena ostavlja artikle, izvinjava se i odlazi. Ljudi počinju glasnije da govore.
“Što dolazi u radnju ako nema para?!”
“Jesi vidio kako se nakinđurila? A ovamo nema 20 KM!”
“Sram je bilo! Vidi koliki je red napravila!”
“Pi*čka joj materina, za*jebava pošten narod!”
Niko od njih je ne poznaje. Kako se zove, gdje živi, čim se bavi, sa čim se sve nosi u životu. Niko od njih. Ne znam ni ja. Ali ih to nije spriječilo da je osude i stave na stub srama, kao da nju ova scena uopšte nije pogodila.
Zamjeraju joj što je sređena, a nema 20 KM u džepu. Što ima više od 40 godina, a popela se na štikle. Što je u zrelim godinama, a ne zna koliko novca ima na računu. Tačnije, koliko nema. Da li bi bilo drugačije da je bila starija, prljava, poderana, raščerupana? Da li bi se mogli poistovijetiti sa njom i možda ponuditi da joj plate račun?
Niko se nije zamislio u njenoj koži. Niti zapitao šta je to moglo prevariti pa da pomisli da ima novac uz sebe. Možda je pogriješila aplikacija za elektronsko bankarstvo pa pokazala više nego što treba? Možda, meni se to desilo neki dan. Nije obradila posljednju transakciju pa sam mislila da imam stotinjak maraka više. Možda je neko krišom uzeo njenu karticu i potrošio novac, bez da joj kaže? Brat, momak, muž, sin, majka? Možda, desilo se mojoj drugarici. Kad je primijetila manjak sredstava, čak je uzbunila cijelu banku i tražila snimak sa nadzornih kamera. Možda ne dobija SMS iz banke, bankomat joj daleko, a šef obećao da će još prekjuče uplatiti to što joj duguje? Možda, desilo nam se svima.
Mada, mene i ne zanima šta joj se desilo, jer je ne osuđujem nijednog trenutka. Bila sam u njenim cipelama. Baš tim sa visokom štiklom, u kožnoj jakni i sa isfeniranom kosom. A koga briga što su štikle stare 7 godina, jaknu mi poklonila tetka, a kosu sam jedva sama isfenirala. Ljudi vide to što žele i tumače onako kako im odgovara.
Izvor: Lola magazin
