“…Ali, sad je tek vidio ko je onu kuću činio domom. Sad je tek vidio ko je život onim zidovima dao. Sad je tek vidio kome su se komšije radovale. Nena da je živa, kuhinja bi već danas uveliko na bajramsku sofru mirisala. Goste bi očekivala sa svih strana.
Ujutro bi nas baklava na stolu čekala a na vratima osmijeh i topli zagrljaj dovoljno veliki i mali za svakoga od nas. Familija bi zvala, komšije preko ograde praznik čestitale, djeca bi kucala i ona bi im bombone dijelila. A ona, onako skromna, ona je bila najsretnija kada bismo mi bili na okupu, sretni. Napisah ovo jer, ništa neće biti isto za naredne bajrame.
Nema naše nene, majke, kone. Napisah ovo jer će ovo biti prvi bajram bez nje… Napisah ovo, znam da zvuči ‘izlizano’, jer insan shvati šta je imao tek kada izgubi.. Njene prelijepe,crvene ruže i danas krase avliju, kao da nam ih ostavila za dobrodošlicu ovaj bajram…”
Nepoznat autor
