“Sutra, 28.8.2017. godine sa početkom u 11 h na tuzlanskom Korzu biti će održana kampanja pod nazivom “Prošetaj sa mnom kroz grad” koju organizuje neformalna grupa građana.
Neko je možda o tome već i čuo a neko pak ni neće jer ne busaju se oni skupim kampanjama, ne iskaču vam kao političari pred izbor iz paštete. Ipak, svim snagama pokušavaju da nekome bude bitno gdje i kako živimo.
U užurbanoj svakodnevnici sumnjam kako se obaziremo na pristupačnost od tačke A do tačke B. Sve do jednom. Slomimo nogu, izvrnemo zglob ili jednostavno rečeno ostarimo.
Koliko god bilo teško zamislite da ste godinama u kolicima. Imate svoj posao, neku dnevnu rutinu, obaveze, socijalni život. Apsolutno se trudite biti nezavisni tj. da ne obavezujete tuđe prisustvo i asistenciju u svakodnevnici. Krenete tako na ovih +40 do određene destinacije unutar Tuzle a onda BUM! Ne postoji rampa kojom možete sami preći sa jedne na drugu stranu ulice. Na to sve ne postoji osoba koja u tom trenutku prolazi tim putem kako bi vam pomogla u spuštanju i podizanju vaših kolica sa previsokog ivičnjaka.
A onda razmislite o još jednoj jako bitnoj stvari. Kako je uopšte ugodno bilo kome ovisti o slučajnom prolazniku? Zašto za odvijanje normalnog života na koji SVI polažemo pravo neko mora biti prepušten na milost i nemilost tebe, mene, njega…
U ljutnji što u 21. vijeku, pored zakona u kojima se navodi kako sva infrastruktura mora biti prilgođena osobama sa invaliditetom, mi još uvijek ovako da dižemo glas te, ja pišem vama. Nadam se i sanjam da nas sutra neće biti dvadeset. Nadam se da će peticiju i šetnju podržati svaki savjestan građanin koji ima pola sata svog vremena jer ovo se tiče svakoga. Nikome život ne garantuje zdrave noge, kičmu, oči… Izađite na ulicu, pokažite kako Tuzla ima dovoljno savjesti jer ovaj grad je više od imena. Ovaj grad smo MI. Zato nam jeste bitno!!!
Za sve moje prijatelje, za Fatmu tog jakog borca, za svakog koga ne znam a ko na dnevnoj bazi bori svoju bitku za normalan život JA SUTRA DIŽEM GLAS.
Niste sami!”
Piše: Amra Avdić
