Otkako je otišla u Njemačku, svakog jutra se javljala roditeljima porukom za ljepši dan. Tako je bilo i ovog sunčanog jutra:
„Dobro jutrooooo roditelji Jeste li se naspaaaavali, je li sve uredu, treba li vam šta. Jel’ jutarnja kafa već popijena?“
Majka, suznih očiju čita poruku ocu, i krenu tipkati odgovor na telefon:
„Dobro jutro ljepotice naša… Naspavali se baš i nismo, jer po čitavu noć sanjamo tebe i razmišljamo gdje si, kako si, jesi li pokrivena i lijepo ušušukana i ima li ko da te poljubi za laku noć.
Sve je uredu ali trebaš nam ti sine, da nas svako jutro probudiš glasnim smijehom, da imamo bore smijalice a ne ove bore od starosti i brige za tobom.
Iz dana u dan ti gledamo fotografije, dugo se nismo vidjeli, a starimo pa ponekada zaboravimo tvoj lik na momenat. A, šta ćeš, sijeda glava ne može da podnese više…
Kafu evo pijemo, sve šećerimo, ali džaba gorka nam otkada tebe nema…“
-Majka napisa poruku, pa suznih očiju izbrisa, nasmija se i napisa:
„Doobro jutroo sineee, naspavali smo se i sve je ureduuu.. Ništa nam ne treba, dušo naša, samo nek si nam ti živa i zdrava, pijemo kafu i baš eto razmišljamo o tebi. Volimo te“.
-Za sve one koji gutaju knedlu na drugom kraju svijeta, brišu suze i poruke, stavljaju osmijeh na lice i naša su najveća podrška.
( Lejla F.)
