Danas mi je trideseti rođendan. Tri pune decenije kako udišem vazduh sa ove planete. Kako učim i posmatram svijet oko sebe. Kako ulazim u tuđe živote, napuštam iste i odlazim dalje.
Nema tu mnogo filozofije. Ili naučite neke stvari u dvadesetim ili ih ne naučite nikad. Na kraju se sve svede na pravljenje tog prvog koraka. Oslanjanje na vlastite noge. Traženje ravnoteže. Padanje. Ustajanje i pokušavanje iznova. Nastavljanje dalje.
Hodanje po zemlji zapravo je samo priprema za hodanje kroz život. Princip je isti.
Dvadesete su bile teške. Okrutne i burne. Grube. Razbile su mnoge iluzije, ubile jedan san i strgnule maske sa lica mnogih ljudi. Nažalost, neki ništa drugo osim maski nisu ni imali.
Dvadesete su me naučile da vjerujem sebi. Da ćutim. Da nikad ne treba reći sve. Nikome. Da ti ne misli svako dobro iako ti je blizak. Da postoje ljudi koji bi da znaju šta ti se događa u životu ne jer im je stalo do tebe, nego kako bi se naslađivali tvojim problemima i ismijavali te iza leđa
Da slušam sebe. Da ne slušam mnogo druge. Da radim ono što volim, imala ili ne imala neku materijalnu korist od toga. Da ne odustajem od svojih snova. Da budem strpljiva, jer za sve velike stvari u životu treba i truda i vremena. Da sve dođe u pravi trenutak; ni prije ni kasnije, nego samo onda kada smo za to spremni.
Naučile su me da volim. Da cijenim ono što imam. Da svoju sreću ljubomorno čuvam. Da budem zahvalna na svemu, bilo dobro ili loše. Da uvijek gledam naprijed. Da se prošlosti sjećam samo kako se ne bi ponovila.
Danas se opraštam od njih.
Hvala vam, dvadesete, na svemu. Bile ste odlične učiteljice, iako ja baš i nisam uvijek bila dobar učenik.
Tridesete, dobro mi došle, šta god sa sobom nosile!
Autorica: Tanja Spasojević Simeunović (Black sheep)
