Charles Bukovski preminuo je na današnji dan 1994. godine od leukemije, a mnogi njegovi fanovi i dalje ne znaju ko je on zaista bio.
Bukovski je svojim kontroverznim romanima obezbijedio reputaciju “bludnog sina”, “matorog pokvarenjaka” kojem se život svodi na alkoholisanje, žene i filozofiranje. Njegova biografija, uzbudljiva, mračna, preteška, govori u prilog tome.
Međutim, Bukovski je prvenstveno bio pjesnik (i to jako dobar pjesnik), a u svoju poeziju je, možda i nesvjesno, utkao svoje najintimnije slabosti, najmoćnije emocije, najljepše misli…
Pjesma “Plava ptica” otkriva njegovu najveću tajnu.
Plava ptica
Ima jedna plava ptica u mom srcu koja
želi da izađe van
ali ja sam isuviše opasan za nju,
kažem joj, ostani unutra,
neću
da te svako
vidi.
Ima jedna plava ptica u mom srcu koja
želi da izađe van
ali ja je nalivam viskijem i uvlačim
dim od cigareta
tako da kurve, barmeni
i sitni trgovci
nikad ne saznaju
da je
unutra.
Ima jedna plava ptica u mom srcu koja
želi da izađe
ali ja sam isuviše opasan za nju,
kažem joj,
smiri se, zar želiš da
me raščerupaš?
Zar hoćeš da mi zajebeš
sve?
Zar hoćeš da mi upropastiš prodaju knjiga u
Evropi?
Ima jedna plava ptica u mom srcu koja
želi da izađe
ali ja sam pametan čovjek, pustim je napolje
samo ponekad noću
kad svako živ spava.
Kažem joj, znam da si tu,
i zato ne budi
tužna.
Onda je vratim nazad,
i ona pomalo pjevuši
unutra,
ne dam joj da
umre
i onda mi tako spavamo
zajedno
sa našom
malom tajnom
i sve je to toliko lijepo da
bi čovjek mogao
da zaplače,
ali ja ne plačem,
a
ti?
