Zapravo ne želim nikome da čestitam osmi mart. To je nikakav dan. Kiša je danas, hladno je i tužno.
Dan žena je praznik koji je doveo do ženskog seksizma, mizandrije, kvotiranja i nametljivosti, a sa onim davnašnjim Osmim martom i težnjom za tretiranjem svih ljudi jednakima (pred zakonom, u šansama i u pravima, a ne u statistici i rezultatima), i nema nikakve veze bar u ovom dijelu svijeta. Samo u rijetkim krajevima je žena još ostala podjarmljeni dio ljudske vrste. Tu, naravno, borba za ravnopravan položaj žene u društvu ima smisla jer nemaju prilike za obrazovanje, posao, vožnju automobilom i slično.
Ono što ja želim ženama koje razumiju jezik kojim govorim za njihov praznik je da zastanu, osmotre svoj položaj i pitaju se da li im je zaista neko drugi kriv za to što su nezaposlene, neuključene u politiku i nisu donosioci odluka. Drage žene, ne dozvolite da budete prepoznatljive samo kao žene, ne dozvolite da budete prepoznatljive kao procenat, ne dozvolite da budete prepoznatljive samo kao gramatička oznaka “/e”.
Budite najbolje inžinjerke, profesorice, majke, domaćice, nene, ljubavnice, seks simboli, intelektualke, pjevačice i arhitektice, budite najbolje vozačice autobusa, pilotkinje i rudarke. Budite sve ono što želite da budete. Ne dozvolite da budete samo žene i nečiji izvor donatorskih sredstava. Prije svega ste ljudi. Osobe. Pojedinke sa imenom, prezimenom, vlastitim odabranim identitetom, ne nametnutim kroz razne programe osnaživanja i tjeranja da budete nešto što ne želite. Različiti smo i u tome je bogatstvo.
Budite strpljive i pažljive s nama muškarcima, vaši mozgovi često mnogo brže rade. I, nadasve, budite stvaraoci vlastite sreće, onakve kakvu upravo vi želite. Razvijajte se kao vlastite ličnosti i neka niko na vas nikad više ne lijepi etikete i ne okorištava se vama.
(Darjan Minov / Ženski.ba)
