Đorđe Balašević nas uvijek ostavi bez daha svojim textovima, ponekada rasplače, a ponekada nasmije.
Donosimo vam jedan od najljepših napisanih odlomaka.
Šepurila se po sobi u svilenoj spavaćici i mom predugačkom crnom kaputu.
“Pogledaj kako mi crno odlično pristaje”, nasmejala se, “Jednog dana postaću oficir, nosiću ovakve kapute, i ako me ikada ostaviš, poslaću svoju ogromnu vojsku da te uhvati!”
Bože, kako sam je voleo u tom trenutku.
“Dođi, zagrli me oficirko”, rekao sam, “Takve kao ti se ne ostavljaju. Nikad.”Ali, ipak sam otišao jednoga dana. Naime, to je ono što mi, mangupi muškarci, često činimo bez razloga. Ona nije poslala vojsku za mnom, iako sam itekako zaslužio da budem prebijen. Istina, tražila me je još dugo i zbunjeno, a onda je odustala.
Malena oficirka je izgubila bitku života. Ali ja sam izgubio rat…
