Euforija pravljenja digitalnih autoportreta se ne smiruje. U čemu je caka?
Svako ko je imao bar trojku na času historije i likovnog može da vam kaže da nije u pitanju ništa novo.
Ljudi širom svijeta pravili su autoportrete davno prije pametne tehnologije i društvenih mreža. Telefon/tablet sa dvije kamere nije otvorio nova vrata, samo je dao vjetar u leđa staroj, dobro poznatoj sklonosti čovjeka da ovjekoveči svoj lik. To su radili i Rembrandt, Lucian Freud, Botticelli, Van Gogh, Da Vinci, Frida Kahlo i mnogi drugi. Linija između autoporteta i selfieja veoma je tanka, ali snaga ovog drugog je u tome što ne zahtjeva veliku umjetničku vještinu i može se napraviti za manje od sekunde.
Eto pravog razloga za slavlje, jer je ovaj vid izražavanja sada svakome dostupan. Ko god posjeduje pametni telefon može da ima potpunu kontrolu nad tim kako ispada na slikama, a uz pomoć 3G veze, mogućnosti su neograničene.
„Stidljiv izraz lica, prirodni look, kvazispontana grimasa i to sve na na plaži, skijaškom terenu, u društvu poznatih, u paru… Selfie u svakom slučaju šalje poruku“, kaže psihoterapeut Zoran Ilić. „Mozak na eksplicitnoj fotografiji stalno traži često skrivena značenja. Fotografa znamo i ostaje da tragamo za trenutkom, a eto, htjeli to ili ne, otkrivamo identitet. Selfie je deminutiv, mali self.“
Možemo da foliramo da se osjećamo super (bez obzira na raskid sa dečkom, otkaz na poslu i pet kilograma više), da se baš ludo provodimo (a u kafiću smo sami) ili da smo sa nekom poznatom ličnošću (a u stvari smo je sreli u prolazu).
„Selfie često pokreće percepciju samopotvrđivanja ili socijalnu zavisnost traženja pažnje, narcizma ili niskog samopoštovanja, ili je posvećen samo jednoj osobi ako završi u inboxu“, оbjašnjava Ilić. „S jedne strane osoba želi da bude ista kao druge (serijski isti ugao, širokougaoni objektiv), a sa druge teži da bude različita, svoja, bolja. I svi to vide, naročito oni koji prate. Jednodnevni feedback sa mnoštvom lajkova koji potvrđuju fizičku i društvenu atraktivnost i nadmoć nad drugima zadovoljava svačiji ego.“
Dobro došla, istino! Snimanje selfija omogućava nam da vidimo sebe objektivno, onako kako nas drugi vide. Da, nos nam je veliki, pali su nam kapci, a podbradak baš nije ravan. Odlična vijest je što Facebook nema dislike, Instagram ima samo srca, a čak nam i Twitter dozvoljava samo favourite opciju. Ako neko prekrši taj nepisani sporazum i napiše nešto što nam se ne dopada, imamo pravo da ga blokiramo.
Mi imamo moć, naš prst je na okidaču, ne zavisimo ni od kog drugog. U isto vrijeme smo i muza i stvaralac.
I kao što je Frida Kahlo rekla: „Slikam sebe zato što sam često sama i zato što sam ja subjekat kojeg najbolje poznajem.“ Ako je to dovoljno dobar argument za Fridu, dovoljno je dobar i za nas. Ko smo mi da se protivimo tim obrvama?!
Izvor: Elle.rs
