Dopustiću sebi da “iskočim” i klasičnih okvira psihologije, te upustim se u jedan domen koji je najbliži socijalnoj psihologiji (ako je to uopšte i važno). Dopustiću sebi karikiranje.
Osjećam neodoljivu potrebu da o ovome nešto napišem, jer srećem ljude koji žive u jednom zatvoru a to je “šta će drugi reći”, strah od mišljenja drugih.
Priznajem, do skora sam i sama tome pridavala značaj, nekako, bilo mi važno da stvari koje radim i život kakav vodim ne naiđu na osude i negiranja okoline. Sada, na sreću, nije tako. Ali vidim da se ljudi muče, da bi živjeli jedan sasvim drugi život, ali osjećaju strah. Oni, jednostavno, ne pružaju sebi priliku da budu ono što jesu, lišavaju se vlastite sreće.
Jedno su moralna načela, drugo je “moralisanje”
Meni je mnogo žao što ovaj tekst neće ili će pročitati mali broj onih kojima je zaista namijenjen i potreban. Neće, jer njihova percepcija i svijest su dovoljno skučeni i uski da ovo ne vide kao potrebno i ne prihvataju.
Važno je da ne miješamo babe i žabe. Prema Kolbergovoj teoriji moralnog razvoja, istinski moralan čovjek, sa najvišim stepenom moralnosti neće raditi neke stvari jer će one biti inkongruentne sa njegovim ličnim moralnim shvatanjima.
Da objasnim primjerom: Čovjek neće ukrasti ne zato što će biti kažnjen, već zato što bi se on osjećao loše nakon takvog čina. Njegova svijest je već dostigla taj nivo na kome je kadar da sam prosudi šta je moralno i ispravno a šta ne. Za razliku od najvišeg nivoa, imamo i onaj niži: ne raditi nešto jer to nije socijalno poželjno. Dakle, u ovom slučaju čovjek neće ukrasti zbog straha od kazne ili osude okoline. Svijest pojedinca je toliko razvijena koliko rasudjuje samo na osnovu toga šta okolina smatra moralnim, poželjnim.
“Gospodjo, zašto vama smeta moja dužina suknje?!” bi bio jedan slikovit prikaz.
I zaista, moralistima će smetati nečiji način odijevanja, broj ispušenih cigareta, čaša pića, sloboda duha, način na koji neko provodi svoje vrijeme, itd, a paradoksalno, istovremeno im nije problem da “prodaju” glas za kamaru pijeska ili 50 maraka, da se bave nečijim životom, da razvijaju teorije uz višesatne kafice. Oni će naći za potrebno da to sve osude kao nešto što je neprihvatljivo i loše. Da, vas i vaš način života, shvatanja, ideje… Nekima je moralnije da žena sjedi u kući, pije kafu sa konom i priča o drugim ljudima u njihovim životima, nego da ode u kafanu, pije pivo i priča o kvantnoj fizici i globalnom zagrijevanju. Relativno, zar ne?
Ne bih ja o ovom pisala, ali postali ste preglasni, bučni!
I zaista, samo je dovoljno pomisliti da apsolutno nije važno šta drugi govore, da samo treba živjeti svoj život. I to jeste tako. Ali, čekaj malo, sve je to u redu dok bavljenje tuđim životima, “briga” i moralisanje ne uzmu toliko maha da to već prelazi u drskost. Da, drskost, nevaspitanje, nedostatak one elementarne kulture! Otkud njima hrabrost i pravo da konstruišu teorije o životu neke osobe, o njenim problemima, o nečijoj djeci? Kao epidemija se šire laži, javno se “ispiru” usta nečijim životom, bez sekunde stida.
Da, to su vam “dežurni moralisti”, a sa njima ujedno ili udruženo i dušebrižnici koji se mnogo brinu o vama, o stvarima koje radite ispravno i pogrešno i o tome kako biste ih trebali raditi. Dosadni su kao porez.
Kako se takvi izrode?
Postoji više shvatanja. Ukratko, u svemu tome su isprepletene razne emocije, iskustva, afekti. Nekim ljudima je jednostavno teško što ne uspijevaju da rade neke stvari koje su željeli, mučeni frustracijama, oni nezadovoljstvo iskazuju kroz pretvaranje u suprotnost, racionalizaciju i projekciju na druge ljude. U principu, uvijek su osujećene želje i frustracije u pozadini mehanizma tvorbe ovakvih ličnosti. Kulturalne norme i način vaspitanja takođe.
Šta radiš? Sablažnjavam ove dežurne moraliste!
Zar ste pomislili da je, uopšte, važno šta mahala kaže? Zar je to vrijedno vaših snova, želja, ideja, ideala, života? Čega se ustručavate? Pred kime zastajete? Pred šačicom ljudi kojima je istinski potrebna pomoć. Da, potrebna im je pomoć, jer oni nisu kadri da shvate i razumiju, te pruže ono što nisu ni dobili. A kada to pređe u one razmjere drskosti, uvijek ima ona imaginarna opcija, slikovito prikazana slikom ispod teksta a riječima- odjeb.
Ne direktno, već samo su svojoj svijesti. Ljepše ćete disati. I to je sve! Sačuvajte sebe i vaše najdraže od nepotrebnih razglabanja, od zatvora tuđih frustracija, zlobe i drskosti.
Srećni bili!
