Jednog dana, Platon je pitao svog učitelja: „Šta je ljubav i kako da je nađem?“
Učitelj je odgovorio: „Ispred nas je veliko polje pšenice. Hodaj kroz njega ne okrećući se, i uberi samo jednu stabljiku. Ukoliko uspiješ da od svih njih izabereš najposebniju, našao si ljubav.“
Tako je Platon hodao i hodao, a potom se vratio praznih šaka.
Učitelj ga je pitao: „Kako to da nisi donio ništa?“
„Mogao sam da hodam samo naprijed, ne osvrćući se iza sebe. Mislim da sam našao jednu posebnu stabljiku, ali kako nisam bio siguran da li naprijed ima još posebnijih, nisam je ubrao. Dok sam hodao dalje, ustanovio sam da nema posebnijih stabljika od one koju sam već našao i preskočio. Na kraju sam riješio da ne uberem nijednu drugu“ rekao je Platon.
„Eto, to je ljubav“ rekao je učitelj.
Drugog dana, Platon je pitao učitelja šta je to brak.
„Ispred nas je šuma. Prođi kroz nju i ne osvrći se. Možeš da posiječeš samo jedno drvo, i to ono za koje procijeniš da je najviše“ – rekao mu je učitelj.
Platon se ubrzo vratio sa drvetom. Međutim, ono nije bilo ni posebno lijepo, niti visoko. Bilo je to sasvim prosječno drvo.
„Zašto si odabrao baš to drvo?“ pitao je učitelj.
„Zbog prethodnog iskustva sa pšenicom, kada sam ostao praznih ruku, riješio sam da ovog puta ne biram previše. Kada sam naišao na pristojno drvo, odmah sam ga posjekao i donio. Nisam htio da rizikujem da ponovo ostanem praznih ruku“ – rekao je Platon.
„Eto, to ti je brak“ rekao je učitelj.
Izvor: dobrarec.rs
