Izvor: Hannah Ewens / VICE Srbija
Na prelasku novog milenijuma, javlja se nešto uvrnuto. Do tog momenta aseksualni život nije bio ništa više od dugogodišnje tradicije oženjenih i evnuha. Slobodan seksualni život mladih bio je nemogućnost: prvo jutro nakon pilule i strah od lažnog alarma PPB najavili su tinejdžersko krštenje.
Dok smo čekali da se “Y2K bug” uvuče u naše kompjutere i ubaci zapadni svijet u paniku i nemogućnost kontrole, nismo očekivali nešto mnogo gore. Kada je otkucao sat 2000. godini, zakoračili smo u Post-Horny eru.
Promjena socijalnih stavova, Spice-girls feminizma i glasnih žena uz čašicu alkohola i sočnih psovki, omogućili su da možemo leći sa kim god želimo. Danas, naši seksualni nagoni govore malo drugačije. Dvanaest godina nakon početka novog milenijuma Nacionalni pregled seksualnih stavova i životnih stilova utvrdilo je da je učestalost seksa opala za 20% od prethodne ankete iz 2000. godine. Magazin The Guardian zabilježio je uznemirujuću činjenicu: oni od 25 do 35 godina bili su najniže rangirana starosna grupa kada se posmatra količina seksa na mjesečnom nivou, dodajući da “svi mi ili ignorišemo naše partnere, ili ih očajnički tražimo”.
Ove nedjelje još jednom smo čuli da Britanci sve manje imaju seks, što nisu svježi podaci. Istraživači su pogledali tri uzastopna talasa koji se mogu primjetiti u okviru Britanskog nacionalnog istraživanja o seksualnim stavovima i životnim stilovima, sprovedenih 1991, 2000. ili 2012. godine. Podsjetili smo se da nove generacije imaju seks u prosjeku od 4,9 puta mesečno za muškarce i 4,8 puta za žene u poređenju sa 6,2 i 6,3 puta, vraćajući se deceniju unazad. “Dramatičan tempo modernog života razlog je zbog kog mnogi ljudi imaju manje seksa”, izjavio je vodeći istraživač, profesor Kaj Velings. Činjenica je da su naši roditelji imali više seksa 80-ih i da češće spavaju od nas!
Foto: Prostock-studio / Shutterstock.com
Možemo da postavimo hipotezu o tome šta je to što je prouzrokovalo naš neplodan seksualni život – nivoi anksioznosti, hiperseksualizovana pop kultura, irealna seksualna očekivanja, pornografija, online upoznavanja, strah od gubitka kontrole i korištenje antidepresiva – ipak, istina je da sve od toga dolazi pod velom zakasnjelog kapitalizma. To istovremeno i jeste i nije naša greška i predstavlja problem samo ukoliko vam vrijedi seks i sve što dolazi sa njim.
Čekanje „onog pravog“ dok gradite svoju karijeru, učenje iz self-help feminističkih knjiga i od vaše terapeustkinje, dostiže vrhunac Post- horny ere.
Foto: jesadaphorn / Shutterstock.com
Za singl ljude, kultura smuvavanja izgubila je svoj šarm: Ono što je bilo izazovno i zabavno, sada se doživljava kao u osnovi bezvrijedan napor. U najboljem slučaju možete iskusiti osjećaj lažnog uzbuđenja „imidža smuvavanja“, ali zabavljanje seks aplikacijama često je lošeg kvaliteta. On je neizbježan kada je sve manje zastupljeno na iskrenoj želji, a više na činjenici da ste slučajno naletjeli na nekoga i uložili pola sekunde svoje pažnje na njegov/njen profil.
Danas je samorazvoj svačiji prioritet, svi želimo da upoznamo sebe i postanemo svoja najbolja verzija. Kada prođe neki period života, ljudi tek tada, pomalo komično, shvate da su naučili o sebi kroz odnose sa drugima.
Naravno da su neki izbjegli ova post-horny vremena. Između dva milenijuma Generacije Z i dalje ćete pronaći izvjesnu količinu jednonoćnih štićenika, “Killing Kittens” posjeta, Don Žuanova, varoških džez densera i velikih poznavalaca dejting aplikacija – ali fer je reći da kada dođe do seksa, mnogi od nas više pričaju i misle o njemu, nego što ga imaju.
Ljude i dalje zbunjuje kada vide naslove da milenijalci nemaju seks, zato što je seks po sebi prisutniji u našem javnom i online životu više nego ikada bio. To ne bi trebalo da nas šokira – ovaj korak unazad je u nastajanju približno 19 godina.
