Izvor: Wendy Wisner – scarymommy.com
Foto: elizabeth_sagan / Boredpnda.com
Oduvijek sam bila strastveni čitač. Volim riječi, priče, kao i magična mjesta na koja me odvedu. Ali otkako sam postala roditelj, izuzetno mi je teško naći vremena za čitanje. I znam da nisam jedina.
Ali postoji nešto tako divno i opojno u vezi sa čitanjem knjiga. I ma koliko se trudila, na kraju pročitam tek jedan roman godišnje (ako i toliko), te poneku zbirku poema tu i tamo (i znam da niko ne preferira modernu poeziju, ali ja je ipak volim). Poražavajuće je kada shvatim koliko malo čitam.
Trudim se da čitam, zaista. Kada čujem za neku knjigu koja zvuči zanimljivo, odmah je naručim online. Vjerovatno previše trošim na to. A onda te knjige završe tu na stoliću, ma po cijeloj kući. Samo skupljaju prašinu.
Ponekad, vikendom kada su moja djeca okupirana nečim na nekih pola sata – a ja ne čistim kuću i ne plaćam račune – virnem u jednu knjigu. Pročitam nekoliko stranica, poglavlje, i onda me nešto prekine, i ne nastavim s tom pričom. To je tako poražavajuće.
Ali možda se ispostavi da su sve te nepročitane knjige prerušeni blagoslovi i da ipak doprinose obogaćivanju mog života. Poslušajte Nasima Nikolasa Taleba (Nassim Nicholas Taleb), autora Crnog labuda (The Black Swan: The Impact of the Highly Improbable). Nedavno sam, naime, naišla na njegov citat koji je promijenio način na koji razmišljam o knjigama koje se gomilaju u svakom ćošku kuće.
Citat se odnosi na legendarnog Umberta Eka, čija se biblioteka sastojala od fascinantnih 30.000 knjiga (pretpostavljamo da ih nije sve/većinu stigao pročitati).
“Pročitane knjige su znatno manje vrijedne od nepročitanih”, piše Taleb. “Biblioteka treba da sadrži sve ono što ne znaš, a koliko ti tvoje finansije dopuštaju.”
Taleb potom govori o tome da tu svoju skupinu nepročitaih knjiga treba da zovemo “antibiblotekom” i da njome treba da se ponosimo jer predstavlja našu glad za znanjem – a postoji snaga u znanju koje još ne posjedujemo, ali koje priželjukujemo. Zapravo, to nas neznanje čini znatiželjnim, zainteresovanim i zamišljenima.
“Akumuliraćeš više znanja i više knjiga kako stariš te će vas broj nepročitanih knjiga na policama početi gledati prijeteći. I zaista, što više znate, veći je i red nepročitanih knjiga. Nazovimo taj skup nepročitanih knjiga antibibliotekom.”
Ah, ne mogu voljeti ovaj citat više nego što trenutno volim. I vjerujem da je 100% istinit. I da, vjerovatno nećemo stići pročitati sve te knjige, ali nas one i dalje tjeraju na razmišljanje; postavljamo pitanja; dobijamo ideje…
Jednako tako, ne znam kako je vama ali meni sve te knjige daju osjećaj topline u domu (i životu). Ja često sklanjam nepotrebene stvari i čistim, pa se ponekad riješim i knjiga. Ali ima nečeg izuzetno lijepog, i misterioznog, u prostoru koji je na taj način popunjen knjigama.
Tako da, sljedeći put kada budete imali odjećaj krivice i napad panike zbog svih tih nepročitanih knjiga, samo kažite sebi da održavate fantastičnu “antibiblioteku”. I onda ste zapravo genije zbog toga.
I znate još šta? Jednoga dana – možda ne prije nego nam djeca odu na studije – pročitaćemo sve te knjige. Ubijeđena sam u to. I nevjerovatne priče koje su skrivene u njima će nam biti dostupne – a čekaju nas strpjivo, ušuškane prašinom.
