Ne pristajem više na površne odnose
I površne ljude
Ne umijem ja to na pola
Ne pristajem da sedim u tvom stanu
Celu noć,
Do pola pet ujutru,
Da slušamo omiljenu nam muziku
Da se ljubimo
I gledamo kako sviće
I smijemo se
Jer,
Prvi put se vidimo
A već smo se zaljubili
I ja sam već tu, kod tebe,
Vjerujući da nisi jedan od onih
Koji bi sve sada i odmah
Jer znaš da imamo vremena
Da smo tek počeli
Da ćemo već sutra nastaviti
Da ovo nikako brz kraj ne može biti
I ja odem
A ti me nikad više ne pozoveš
Jer bilo ti je dosta
Bio si pijan
I više se ni ne sjećaš
Mojih pogleda
Moje uske haljine do koljena
Mojih cigareta koje si krišom,
Kad kao ne gledam,
Uzimao iz pakle
Ne pristajem više
Da gledam u telefon
Nadajući se da si prevrnuo grad
Samo da nađeš moj broj telefona
Ne pristajem više da budem
Usputna ljubav
Stanica na kojoj se čeka neki glavni autobus,
Vjerovatno onaj za centar
Ne pristajem više da budem
Neko sa strane
Jer meni niko nikada to nije bio
Ne dam da mi srce više ikada pukne,
Zbog takvih,
Koji sa mnom ubijaju dosadu
I rekla sam sebi
Naučiću,
Naučiću makar muku mučila!
Da nisam ničija
Margina u svesci
I da smo svi rođeni,
Pa i ja,
Da nečiji centar svijeta postanemo.
Autorica: Nina Nikolovski (blacksheep.rs)
