Ženska solidarnost je za muškarce mit koji im život može pretvoriti u pakao, a za žene sasvim obična, svakodnevna stvar.
Prije par dana ču’ iz usta jednog bradatog frajera: „Vi žene ćete biti jedna uz drugu, kolko god da smo mi upravu.“ Tako nekako i dođe, iako i mi znamo biti vuk jedna drugoj.
Kako svako pravilo ima svoje izuzetke, ima i ženska solidarnost. Naprimjer kad imate druga koji vam je k'o brat, a neka tamo ženska ga maltretira i iskorištava njegovu naklonost, ljubav i sve što on radi za nju. Pa mu onda farba oči nekim patetičnim pričama kako joj znači kao niko drugi na svijetu, postupcima obećava kule i gradove, a na kraju ode s drugim, pa ovaj moj ostane ucviljen k'o mačka kad joj istekne deveti život.
Onda me boli briga (i još nešto) što je ona smisao njegovog života, dođe mi da je zadavim golim rukama. Mislim, ko je ona da njemu ne uzvraća ljubav i da ga psihički i emotivno muči!? U meni se probudi neka zvijer srednjeg roda, pa zaboravim da sam i sama žensko i da sam i ja nečijim drugovima, braći radila isto, pa je nazivam najpogrdnijim imenima… Tako joj ime koje su joj roditelji dali po rođenju preimenujem u ovca, koza, kučka, vještica, „onâ“, pa je počnem kleti – da Bog da joj ovo, da Bog da joj ono! Aman!
Sreća da postoji ono nešto što ljudi zovu „lampica u glavi“, pa se to upali i skontam da je i ona moja drugarica i da ne trebam zauzeti strane! Ako ne mogu pomoći, da im ne trebam prisjedati na muku! I tako danima slušam žensku verziju i slušam mušku verziju i povremeno želim da iskočim iz svoje kože, jer ne znam šta bih im rekla!
Koliko god da je to fer ili ne, na njegovoj sam strani. Nije samo zato što živi vrata do mojih, nego zato što uvijek navijam za ljubav! A u njihovom slučaju, ljubavi ima i previše, a ona se opire!
Autorica: Nina Aleksandrova
