Izvini, a otkud ti pare za to?
A kako si dobila posao?
Kako to da me još uvijek uhvatite (najčešće) nespremnu, i nespretnu da odgovorim? Izvini ti, ali otkud tebi pravo?
I zašto ćutim? Zašto vam ne odgovorim? I kad odgovorim zašto sam onda ja ta koja je bezobrazna? Jer je ovo moj svojevrsni odgovor na vaša pitanja, odnosno konstatacije; i reći ćete, znam, da sam bezobrazna, ili šta već.
Pa nek’ sam!
I nadalje, gdje vam je jebeni bonton?
Foto: pathdoc / Shutterstock.com
Ko vam je rekao da je ok viriti u tuđi novčanik?
Isto tako, ukoliko niste znali, nikako nije u redu reći nekome: “Jao kako si mršava! Jedeš li ti išta?”
Znam koliko kilograma imam, znam da koristim vagu, i znam da treba da jedem. I jedem.
Ponekad i u restoranu. Izvini ako sebe nekad tako počastim? Svojim parama! Izvini stvarno. Žao mi je.
Žao mi je i što sam te pitala kako si, pa te moram slušati dok mi ne prepričaš čitav svoj zdravstveni karton. Nema veze što ti mene uopšte nisi pitala kako sam pak ja.
Izvini što ti radiš non-stop. Izvini, ja moram i mogu nekad da odmorim, ne daj bože odem negdje na dan-dva.
Izvini, što kupim sebi ponešto “skupo”. Izvini što nemamo isto poimanje skupog, ili bitnog, kad smo već kod toga. Niti isti ukus.
Izvini što ponekad odem kod frizera ili kozmetičara.
Izvini što ti opet, ni ovdje, nisam odgovorila otkud mi pare i otkud mi posao.
Izvini što ne mogu da potvrdim tvoje optužbe i sumnje.
Izvini što ti ne hranim sujetu. Izvini što ponekad naglo prekinem takve priče i što sam drugačije vaspitana.
Izvini. Stvarno mi (ni)je žao.
Piše: Nataša Bursać
Izvor: lolamagazin.com
