Dragi, nisi maštovit!
Zato i ne pričamo. Zato se i ne volimo. Zato i jesmo udaljeni jedno od drugog. Po meni, za ljubav ne postoji nikakvo pravilo! I to što me ne voliš ne bi mi smetalo samo da se u mašti u neki drugi oblik pretvoriš. Sve što bi se desilo tad prepusti meni.
Budi korzet!
Svileni, čipkom vezen, žicama strukiran i vrpcama podesan. Da te nosim ispod haljina. Da imaš dovoljno vremena za upoznavanje mojih benova. I ožiljke da otkriješ i svilom nježno dodiruješ. Da mi mirišeš kožu i na nju se navikneš.
Kad sam razuzdana da mi žicama želje obuzdaš. I kada tuđi prsti pođu da me oslobode od tebe vrpce u mrtvi čvor da svežeš.
Budi korzet!
Da prstima tvoje rubove milujem. U ogledalu zaljubljeno u sebe oblikovanu tobom da gledam. Da te umorna od noći i zabava bacim na stolicu sa koje ćeš da me, uspavanu u krevetu, zaljubljeno gledaš.
Budi korzet, koji će skriven ispod haljina da se grli sa mojim rebrima. I koji će da se boji da će jednom biti bačen na dno ormara.
Fali ti, dragi, mašta da otkriješ koliko ljubav je luda i divna.
Autorica: Luna H. (blacksheep.rs)
