Dakle, ona će ovo vjerovatno pročitati i znati da sam ja, ali jebi ga. Zajedno smo sto godina, upoznali smo se kao veslači. Zatreskao sam se u nju jer je bila ona djevojka koja jednom rukom vezuje rep, a drugom pomaže ljudima. Bio sam stidljivi klinac, a ona me je opuštala. Zaljubio sam se pa sam je zavolio. Tako tim redom. I tako su godine prolazile, a ona čamac zamijenila tvrdom stolicom u banci, a treninge stresom i hranom iz pekare. Malo se ubucila. A ja nisam. Ja sam se mnogo ubucio. I tako je krenulo.

Svakog četvrtka je išla negdje, a ja nisam pitao gdje. Nisam htio poslije toliko godina da ispadam ljubomorna budala. A kopkalo me, klalo. Dođe, neće ništa sa mnom, istušira se i legne. I tako sam ja, Balkančina, počeo da sumnjam da me vara. I to četvrtkom.

Jedan dan meni neispavanom pukne film. Bio je famozni četvrtak, vidio sam da kopa po torbi, broji pare, stao sam iza nje i onako kao usputno pitao gdje će. Kada mi je rekla “na masažu”, umalo nisam ukrstio oči. Na kakvu masažu, ‘bem ti sunce, u četvrtak u osam. Zamalo da joj kažem da ću tog ko je masira da onako lijepo izmasiram, ima da bude relaksiran vječno onako ko u Maratoncima.

–  Na anticelulit masažu, kretenu, odgovori mi i zapali na vrata.

Lupao sam glavom, pa sam onda ko svaki kromanjonac guglao, jel te. I ja tu shvatim da ona krije od mene modrice i da se stidi svojih nogu i da je to izokola pominjala. E, jesam budala.

Nisam pominjao, čekao sam vikend. Kada se konačno opustila i skinula nisam skočio kao obično nego sam je posadio i rekao: “Slušaj me. Ja nisam baš Bred Pit, više sam sad neki Čkalja. Brijem se kad stignem i pustio sam stomak. Imam dvije-tri pristojne košulje i molim Boga da mi ne traže da obučem odijelo jer me steže ispod pazuha ko da visim na ofingeru. Mrzi me da se šišam, a mogao bih realno ne da dobijem pločice nego za početak pločicu. Ako je tebi bitno da radiš na sebi štagod, ja ću te podržati, ali ti si meni prelijepa već deset godina i bićeš mi prelijepa još pedeset godina i molim te nemoj da te ikad od mene išta sramota. I idi ba ženo u tri lijepe, mislio sam da se nalaziš sa nekim švalerom jer sam se ovakav zarastao i otromboljen bojao da je neku ljepoticu kao ti smuvao neki baja sa bembarom i da će da mi te odvede na Vračar Historical iz mog Mirijeva Periferal.”

– Idiote, rekla mi je.

– Molim?

– Stvarno si mislio da te varam?

– Majke mi.

Ništa mi nije rekla. Samo me zagrlila, odmahnula glavom i počela da se smije onako kako sam se i zaljubio u nju.

Tako da drage dame, ako tom nekom tipu smeta to što ste ljudsko biće, terajte ga u tri lijepe. Ako vas voli neće mu to ni pasti na pamet. Ne zaljubljuju se pravi muškarci u celulite, dupeta i sise. Nego u osobe i osmijehe. Aj uzdravlje.

Komentari

Komentari

Nema više članaka