Gospođa Enisa Žunić jedna je od dama Tuzle čiji je rad i trud na polju kulture i obrazovanja uvijek bio prepoznat. Njen dugogodišnji doprinos našem društvu zaslužio je da upravo ova dama bude naša Super Žena.

O čemu smo razgovarale pročitajte u tekstu.

 

Kako ste shvatili da svoj život želite posvetiti kulturi tj. da će to biti Vaš životni poziv.

To se desilo spontano. Rodila sam se u Travniku , živjela i radila sve do svoje udaje u Tuzlu. U Travniku sam se družila  sa ljudima koji su se bavili kulturom, pozorištem, umjetnošću.  Vremenom to me je i privuklo, knjige, umjetnost i sve što je vezano za kulturu.  Radila sam dvije i po godine u biblioteci “Ivo Andrić” u Travniku. Kada sam da kažem dobro ušla u ove vode shvatila sam  da to je to. To je moj životni poziv koji volim i mislim da sam ga do sada ispunila  kako profesionalno tako i lično.

Kao žena koja je svoju karijeru odlučila graditi putem kulture kako možete ocijeniti naš današnji kulturni položaj u odnosu na ostatak svijeta?

Pa nema se tu baš mnogo šta reći. Moje mišljenje je da smo mi poprilično zaostali kada je u pitanju  strategija kulture, kulturna dešavanja  u F BiH. Sve je nekako pojedinačno, svako za sebe radi i djeluje. Nažalost  ne grade se kulturni centri, bibklioteke, pozorišta, sve što se nešto dešava  iz kulture ( promocije knjiga, izložbe, koncerti) , to vam je sve u većim  gradovima , a    u manjim   sredinama gotovo da nema. Smatram da strukture na svim nivoima vlasti  ne pridaju baš puno značaju  kulturi za razliku evropskih i svjetskih  zemalja.

Šta je najveća lekcija kojom Vas je posao podučio?

To je da budem profesionalna, odlučna, radna,  temeljita, odgovorna,

Možete li izdvojiti najljepši momenat Vašeg profesionalnog poziva?

Ima ih  više. Da, kroz svoj posao kojim se bavim , a već  više od trideset godina  sam u polju biblioitekarstva i  kulture spoznam ljepote tog posla kroz  druženje sa kolegama, rezultat koji je postignut , susreti  sa ljudima ne samo iz oblasti kulture nego i iz drugih oblasti. Kada sam u Kvala Lumpuru  ( Malezija) davne 1996.  godine odmah poslije ratnih dešavanja koja su zadesila našu zemlju    prezentirala rad o Biblioteci i bibliotekarstvu  i predstavila svoj zemlju.  Istakla bih  i potpisivanje protokola o saradnji sa  zemljama Europe i svijeta ( Turska, Francuska, Iran, Amerika,Austrija )  o otvaranju  stranih odjeljenja u Biblioteci i susret sa atašeima i ambasadorima tih zemalja.

Koja je po Vama knjiga koju svaka žena treba pročitati?

Ne bih neku  baš  posebno izdvojila ,  ima ih bezbroj jer svaku knjigu koju pročitate iz bilo koje oblasti vi ste bogatiji za neko novo saznaje, obrazovaniji ste i nešto više naučite,  dopunite  svoje znanje.

Ai ipak jednu bih izdvojila a koju trebaju  pročitati i  žene i muškarci. To je  knjiga  pod nazivom “ČOVJEKOVO TRAGANJE  ZA SMISLOM”    od autora,    Viktor Emil  Frankl.

Slavni  neurolog i pshijatar opisuje  lično iskustvo iz koncentraciojonih logora i kako je uprkos poniženju i patnji  uspio reći  “DA” životu,  o tome da svako  društvo  ima   loša i dobra ljudska bića.

Šta Vas čini sretnom?

 Nije stereotip, ali vjerujte  kada ustanem ujutru zdrava, nasmijana, zahvalim se dragom Bogu na divno prespavanoj noći i danu koji će mi biti ispunjen sa mojim obavezama.  Sretnom me čine jako dobar odnos sa pozitivnim  ljudima , pokušavam da  ono što je teško pretvorim u lako. Toplina i radost sa bliskim  osobama. A posebno sam sretna kada  uspijem da ja nekoga usrećim .  Važno je da budem zadovoljna sa onim  što imam, radim, s kim se družim i da imam cilj i svrhu u životu i da sam ispunjena.

Kako provodite svoje slobodno vrijeme?

Provodim ga sada  najviše  u šetnji sa suprugom, odlaskom na divna mjesta  koja  me ispunjavaju  radošću , gledajući prirodu i svu njenu ljepotu.  Odvojim vrijeme i za sebe u molitvama koja me ispunjavaju i dopunjuju  moju dušu,  i druženje  sa dragim osobama, sa cukama koji mi je ostavio moj bratić Vedad na čuvanje.

Šta je ljubav za Vas?

Ljubav. Vjerujte to je širok pojam. Ljubav je sve što vas pozitivno okružuje,  prije svega mislim na pozitivne ljude, koji i u teškim momentima nalaze izlaz za dobro, davanje onog dobrog drugima a i obrnuto.  To je duhovnost  prije svega.  Ljubav  je kada vam vaš muž daje  sve  od sebe da vama bude bolje. Ljubav je otkrivanje  sebe u drugima i užitak u tom prepoznavanju. Ljubav je  dobrota i strpljivost. Ljubav, ljubav je kada osjetite da vas malo dijete od tri godine istinski voli, grli vas , ljubi, tepa  vam, kada trčeći  ide u vaš zagrljaj  pruženih ručica kao moja Ajla  od mog bratića Vedada  i  njegove supruge Sabine.

 

Komentari

Komentari

Nema više članaka